Među prinudnim povratnicima mahom su oni koji su u inostranstvu živeli i radili i izgubili posao kada su mnogobrojne kompanije prestale sa radom usled pandemije.
Tačne evidencije o njima nema. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje Sputnjiku je rečeno da oni ne vode evidenciju o građanima Republike Srbije koji su se vratili u zemlju iz inostranstva. Saznanja o tome moguća su, kažu, samo na osnovu lične prijave svakog pojedinačno.
Prema podacima „Evrostata“, na kraju 2018. godine u EU je stanovnicima iz Srbije, ne računajući Kosovo i Metohiju, bilo izdato 304.759 dugoročnih dozvola za boravak u Uniji. Reč je o dozvolama koje nisu kraće od 12 meseci i o onima koji nemaju državljanstvo država u kojima rade.
Šta će građani koji su se zbog korone vratili u Srbiju
Srba je najviše u Nemačkoj i u Austriji, gde je skoncentrisano tri četvrtine od ukupnog broja radnika na „privremenom“ radu u EU. Tome broju, međutim, treba dodati i one koji su išli da rade na tri meseca i vraćali se kući.
Kako je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) Sputnjiku rečeno, oni ne poseduju informaciju da li su se neka od lica, od onih koji su se zaposlili u inostranstvu njihovim posredovanjem, vratila u zemlju.
Broj onih koji posredstvom NSZ odu na rad van Srbije je, kako kažu, mali i na godišnjem nivou nije veći od 100 lica. Razlog tome je što sprovode izuzetno obimnu i za poslodavce zahtevnu proceduru. Ona, između ostalog, podrazumeva pribavljanje svih potrebnih informacija o životu i radu u inostranstvu, pitanja regulisanja boravka i dozvola za rad i na kraju potpisivanje ugovora o radu u Republici Srbiji pre odlaska na rad u inostranstvo, tako da se veliki broj poslodavaca koji nisu spremni da odgovore navedenim zahtevima, opredeli za druge načine radnog angažovanja naših radnika, objašnjavaju u NSZ.
U EU ugroženo 59 miliona radnih mesta
S obzirom na veliki broj izgubljenih radnih mesta na zapadu, pitanje je šta će na kraju biti sa prinudnim povratnicima iz inostranstva u Srbiju, kojih je, prema oceni naših zvaničnika, oko 400.000.
„Nama ostaje da se nadamo da ćemo posle svega biti uspešniji u ekonomskoj politici i da ćemo dobar deo tih ljudi ovde da sačuvamo, jer će se plate u Evropi drastično smanjivati i da će oni izabrati da svoju energiju i znanje ostave u Srbiji“, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Šta može Srbija da im ponudi, posebno kada i neke od najrazvijenijih zemalja beleže najveću nezaposlenost još od kraja Drugog svetskog rata? Konsultantska kuća „Mekinsi“ upozorava da bi broj nezaposlenih u EU u narednim mesecima mogao da se udvostruči i da je ugroženo 59 miliona radnih mesta...
Nemoguć brz povratak
Po oceni ekonomiste Miroslava Zdravkovića, njihov brz povratak je nemoguć, jer će kriza biti duga i još nije pokazala svoj pun intenzitet.
„Najveći deo njih će gledati što pre da se vrati, ali, nažalost, faktori koji će delovati protiv njih su rad u slabijim uslovima, sa manjim platama, znači manje stimulativan. Druga stvar je pitanje da li će uopšte moći da se vrate na ista radna mesta“, ukazuje urednik portala „Makroekonomija“.
S druge strane, on napominje da mi nemamo pretpostavku kako će se kretati zaposlenost u samoj Srbiji. Smatra, međutim, da će neminovan efekat krize biti urušavanje socijalne zaštite i socijalnih prava. Prvo će doći do zaduživanja, pa do povećavanja poreza i do smanjivanja socijalnih prava, kaže Zdravković za Sputnjik.
Biznis, poljoprivreda ili povratak na zapad
U Srbiji postoji želja da se deo stanovništva zadrži, ali to će, kako ocenjuje, više biti iznuđeno.
„Sada je, dakle, stvar u tome da niko od njih ne želi da ovde radi u stranim firmama za 200-250 evra. Ili će možda da pokreću svoj biznis, ili da se okrenu poljoprivredi, ili će gledati mogućnost da se opet vrate na Zapad. Najlepše bi bilo da svi ostanu ovde“, smatra Zdravković.
Na pitanje da li će se, ipak, u uslovima manjih zarada, ali sigurno ne i manjih troškova života na Zapadu ovi iznuđeni povratnici pre odlučiti na rad u Srbiji, kojoj takođe nedostaju razne vrste zanatlija, od građevinaca, metalostrugara, pa nadalje, on kaže da je to stvar tržišta.
Ono na šta u Srbiji sada mogu da računaju ako su ostali bez posla u inostranstvu i prijavili su se NSZ, to je novčana naknada. Imaju pravo na nju, ali i da kao i ostali evidentirani njenim posredstvom traže posao. Primereno sadašnjim uslovima to je omogućeno elektronskim putem.
Poziv da ulažu u poljoprivredu
Konkretniji su bili u Nacionalnom timu za preporod sela, koji su pre deset dana ljude iz inostranstva pozvali da ulažu u poljoprivredu, zasnuju ekonomski održiva poljoprivredna gazdinstva i budu uspešni privrednici.
U međuvremenu, stigla su mnoga pitanja, čak i iz inostranstva, a najčešća su bila u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati. Nacionalni tim za preporod sela saopštio je da se javio veliki broj zainteresovanih za pitanja o ulaganju u stočarstvo. Zato će biti organizovane stručne posete najuspešnijim stočarskim zadrugama, uz savete o tome kako da organizuju novu ili se priključe nekoj od postojećih zadruga.
