Kamerun, Južni Sudan, Centralnoafrička republika i Filipini takođe se nalaze na spisku zemalja gde je barem jedna od zaraćenih strana proglasila primirje u skladu sa apelom generalnog sekretara UN Antonia Gutereša da se s ratovima prestane dok svet ratuje protiv virusa. Za sada, 16 oružanih grupa i 100 država pridružilo se tom apelu.
Može li opasnost od pandemije koronavirusa da prevlada međuetničku mržnju, verski fanatizam, nametanje političke volje nasiljem ili aspiracije velikih sila da ratom sprovode svoje interese širom sveta? Ili se radi samo o privremenom primirju jer koronavirus ne pošteđuje nikoga. U svakom slučaju, vesti o ratnim dejstvima gotovo da ne postoje u medijima otkada traje bitka protiv Kovida 19.
Kada je generalni sekretar UN Antonio Gutereš 23. marta apelovao na sve zaraćene strane u svetu da prekinu neprijateljstva, sve je zaličilo na donkihotovski idealistički poziv i da će gerilske grupe, ratobrone vlade i velike sile ostati gluve na glas šefa svetske organizacije. Ali, efekata ima.
Zbogom oružje – mora da se ratuje protiv virusa korona
Čini se da je Guterešov apel naišao na plodno tle u velikom broju regiona koji su obuhvaćeni oružanim sukobima, a postoji i mogućnost da se ovaj nezvanični poziv pretvori u rezoluciju najvišeg tela UN – Saveta bezbednosti, što potvrđuje tezu da se zvaničnici svetske organizacije nadaju da jednom uspostavljeno primirje zbog pandemije koronavirusa može lako da se pretvori u stalno primirje koje otvara vrata širem mirovnom procesu.
Za ovakvu njihovu pretpostavku već postoji presedan – cunami koji je pogodio azijsko-pacifički region 2004. Tada su spasilački napori u indonežanskoj provinciji Aće pomogli početak mirovnih pregovora između vlade i separatista, kojim je okončan višedecenijski sukob.
Sagovornici Sputnjika, politikolog Zoran Ćirjaković i novinar Nikola Vrzić ipak smatraju da se radi samo o privremenom trendu, o kako Ćirjaković kaže, zatišju.
Pandemija će samo produbiti podele
Prema Vrzićevim rečima, pandemija koronavirusa je idealna prilika da svet prevlada razne svetske konflikte. Međutim, kao i svaka druga idealna prilika, i ova će, prema njegovom mišljenju, biti propuštena, jer glavni izazivači sukoba, zapadne zemlje, nisu spremne za tako nešto.
„Da je tako kao što kažem, pokazuju akcije iz Amerike za sve vreme trajanja pandemije, koja zbog nesposobnosti sopstvenog sistema da na adekvatan način odgovori na izazov pandemije, pokušava da krivicu prebaci na drugog. Time se, umesto da se zajedničkim naporima ide ka jedinstvenom rešenju, ide ka produbljivanju postojećih sukoba“, kaže Vrzić.
Primirje će, prema njegovom mišljenju biti kratkotrajno, a kriza izazvana pandemijom samo će produbiti već postojeće podele.
Ne radi se o globalnom primirju, već o globalnom zatišju
„Ne verujem da koronavirus može da ima bilo kakav dugoročan efekat na globalne ili regonalne sukobe i sučeljavanja, čak i ako potraje. Uzroci tih konflikata su strukturalni, jako duboki i vrlo često se radi o rivalitetima oko vrlo skromnih resursa“, naglašava Ćirjaković.
Postojaće periodi zatišja koji mogu da deluju kao ozbiljnije primirje, ali opšta pacifikacija, prema Ćirjakovićevim rečima, nije moguća. Najbolji primer za to je situacija u Libanu, koji je u protelih nekoliko dana zahvaćen masovnim i nasilnim protestima.
„U situaciji kada na globalnom nivou nema ideološke alternative, jako duboka ekonomska kriza koja je već počela, pogodiće najsiromašnije stanovnike čak i u najbogatijim zemljama, a kamoli u jako siromašnim. Tako da će broj unutrašnjih sukoba različitog tipa rasti. To ne moraju da budu ratovi“, kaže naš sagovornik.
Velike sile želeće da se mešaju u različite vrste rivaliteta, a pandemija koronavirusa samo će ubrzati opadajuće trendove nekih velikih sila kao što su SAD i EU, dodaje on, uz jačanje uticaja Kine i Rusije.
Iako su se sukobi u ovom trenutku stišali, to ne znači da će tako i ostati. Ako pogledamo Irak, Liban, Libiju, Jemen, videćemo da su tu radi o društvima sa jako ograničenim resurima, koja su oštro podeljena – plemenski, verski, sektaški. Sada vlada zatišje, a sukobi će se, smatra Ćirjaković, nastaviti kada pandemija prođe ili počne da prolazi.
