„Jasno je da ako ’Gasprom‘ završi izgradnju ’Severnog toka 2‘, kapaciteti ukrajinskog sistema za tranzit gasa za njega će biti suvišni“, pojasnio je on.
Prema rečima Makogona, nakon puštanja u rad prvog kraka „Turskog toka“, ukrajinski sistem je već izgubio 15 milijardi kubnih metara godišnjeg tranzita, a nakon puštanja u rad drugog kraka, izgubiće još toliko. Završetak izgradnje „Severnog toka 2“ dovešće do gubitka preostalih 50 milijardi kubnih metara.
Stoga, po Makogonu, u Kijevu nameravaju da se svim sredstvima suprotstave sprovođenju projekta.
„Uložićemo maksimalne napore da sprečimo završetak izgradnje ’Severnog toka 2‘, jer ovaj projekat ima očigledan politički karakter i u suprotnosti je sa evropskim principima solidarnosti“, naglasio je Makogon.
Podsetimo, Rusija i Ukrajina su krajem decembra potpisale paket sporazuma o nastavku isporuke preko Ukrajine, uključujući petogodišnji tranzitni ugovor. U skladu s njim, „Gasprom“ garantuje protok 65 milijardi kubnih metara gasa u prvoj godini i 40 milijardi kubnih metara u naredne četiri godine. Tokom trajanja ugovora, Ukrajina očekuje da dobije više od sedam milijardi dolara.
Izgradnja „Severnog toka 2“
Projekat Severni tok 2 predviđa postavljanje dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa od obala Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Gasovod treba da prođe kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone zemalja, koje se nalaze duž obala Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
Vrednost projekta se procenjuje na 9,5 milijardi evra, pri čemu polovinu investira „Gasprom“, a ostatak evropski partneri, otprilike 950 miliona evra svako (OMV, Vinteršel, Šel, Uniper i Endži).
Prema planovima, gasovod je trebalo da bude završen krajem prošle godine, ali to nije realizovano, jer je u decembru prošle godine američki predsednik Donald Tramp potpisao vojni budžet koji predviđa sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turskog toka“. Sjedinjene Američke Države zahtevale su da kompanije koje polažu cevi za gasovode odmah prestanu sa radom. Švajcarska građevinska kompanija „Olsiz“ povinovala se zahtevima SAD, nakon čega je rok za završetak izgradnje gasovoda produžen na godinu dana.
Rokovi izgradnje se nisu menjali
Prema rečima Alekseja Milera, direktora „Gasproma“, Rusija je odlučna da dovrši gasovod sopstvenim sredstvima i za to ne postoje nikakve tehnološke prepreke.
U januaru je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da će gasovod biti pušten u rad do kraja ove godine ili u prvom kvartalu 2021. godine.
Ove rokove koje je pomenuo ruski lider, potvrdio je na današnjoj konferenciji direktor austrijske naftne kompanije „OMV“ Rajner Zele. On je naglasio da nije dobio nikakve nove informacije o promeni datuma puštanja u rad gasovoda.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak više puta je izjavljivao kako je siguran da će gasovod biti završen, s obzirom da predstavlja komercijalni projekat u koji je uloženo mnogo novca i u kom učestvuje nekoliko svetskih kompanija. Prema njegovim rečima, preostalo je da se investira još pet odsto od ukupne vrednosti projekta.
Prema rečima portparola kompanije „Nord strim 2 AD“, za završetak izgradnje gasovoda ostaje da se položi oko 160 kilometara cevi na dva kraka.
Protivljenje Poljske
Protiv izgradnje gasovoda u aprilu usprotivila se Poljska.
Prema izjavi zamenika ministra za državnu imovinu Poljske Januša Kovaljskog, Varšava namerava da zapleni imovinu gasovoda „Severni tok 2“, ukoliko ruska kompanija „Gasprom“ ne isplati poljskoj kompaniji „PGniG“ 1,43 milijarde dolara, koje joj navodno duguje prema odluci Arbitražnog suda u Stokholmu.
Kompanija „Gasprom eksport“ saopštila je da još razmatraju odluku Arbitražnog suda i da je sada rano govoriti o iznosima isplate.
