Ovo je stav Bojane Selaković iz Udruženja Roditelj koja ukazuje za Sputnjik da postoje različite procene o tome koliko smo kao društvo spremni na relaksiranje mera koje su donete u cilju suzbijanja koronavirusa u Srbiji.
Republički krizni štab koji upravlja krizom izazvanom virusom korona počeo je da objavljuje preporuke o reklasiranju mera. Tako je doneta odluka o otvaranju vrtića 11. maja za one roditelje koji dostave potvrdu da moraju da idu na posao. Takođe, predviđa se i organizovan boravak za decu do četvrtog razreda, a kako će to funkcionisati trebalo bi da bude saopšteno u četvrtak.
Omogućiti rad od kuće da bi manje dece išlo u vrtić
Obnavljanjem privredne aktivnosti i postepenim povratkom u „normalan“ život jenjavanjem epidemije, određeni broj roditelja neće imati gde sa svojom decom osim u vrtić. Babe i dede kao najrizičnija grupa i dalje nisu opcija, a tetke i strine se takođe vraćaju na radno mesto.
„Mislim da nije dovoljno jasno preporučeno, odnosno, da poslodavci nisu čuli dovoljno snažno poruku od strane nosilaca vlasti i svih u koje javnost ima poverenja, a to je da budu fleksibilni. To je nešto što bi moglo biti neko rešenje koje više odgovara ovom trenutku u kome se mi sada nalazimo, odnosno ovoj fazi širenja epidemije, da ipak razmotre mogućnosti da roditelji rade od kuće i dalje. Da se smenjuju međusobno, tamo gde je to moguće, i da se na taj način izbegne da deca moraju da se ostavljaju u vrtićima. Tako da mislim da to fali i da je potrebno da ta poruka bude malo jača prema poslodavcima“, smatra naša sagovornica.
Deca će teško poštovati preporuke
Selakovićeva smatra da primena 35 mera koje je Sekretarijat za zdravstvo grada Beograda doneo u vezi sa postupanjem zaposlenih i korisnika predškolskih ustanova neće biti lako sprovodiva, zbog toga što je deci teško objasniti situaciju.
„Prvo se postavlja pitanje koji broj vrtića će biti otvoren, na koji način će se vršiti prijem dece u smislu koliko će roditelji morati daleko da idu od mesta življenja ako recimo njihov vrtić neće biti na raspolaganju u ove svrhe. Te podatke nemamo, samo je predviđeno da sad tu veliku ulogu imaju pedijatrijske sestre, kojih recimo nije bilo u svim vrtićima. Zatim, predviđeno je da će se raditi vrlo striktne trijaže dece u odnosu na simptome, da će im se meriti temperatura. Ja zaista ne znam kako je moguće osigurati razmak između dece u kapacitetima većine vrtića, mislim na veličine soba, broja dece. Kako će da izvedu da se deca ne mešaju, jer ranije je bilo da su do nekog trenutka vaspitačice radile u smenama i onda su se u nekom momentu spajala sva deca iz svih grupa koja čekaju roditelje koji duže rade“, ukazuje pravnica Udruženja Roditelj.
Velika odgovornost na vaspitačicama
Postavlja se i pitanje da li imamo dovoljan broj vaspitačica i kako će se one nositi sa tolikom količinom odgovornosti koja im je data u ovom trenutku.
„Nadam se da će se naredni period do 11. maja iskoristiti da se prosto nađu odgovori na sva ova pitanja i da se na neki način osigura sve ovo što je država propisala. Ono što mene najviše brine kao i kod svih drugih mera, a opet bazirano na našem prethodnom iskustvu, jeste ko će raditi nadzor nad svim tim. Kako ćemo mi osigurati da se sve to poštuje, da li će biti nekih dodatnih inspekcija, jer znamo da su tu kapaciteti bili dosta slabi i u vreme redovnog stanja, i to je nešto što mene sada jako brine“, ističe Selakovićeva.
Roditelji zabrinuti
Prethodnih dana je rađena anketa sa roditeljima vrtićke i dece do 12 godina po pitanju toga da li će im u prvom periodu biti neophodne usluge obdaništa odnosno produženog boravka u školama. Naša sagovornica pretpostavlja da će se na osnovu tih podataka utvrditi kako će sve funkcionisati, ali da su roditelji ipak uplašeni zbog mogućih opasnosti po povratku dece u kolektive:
„Hoću da kažem da su ljudi malo zabrinuti da sada, tek tako, čak i uz sve mere, posle ovoliko restrikcija odjednom dođemo u fazu, hop, ajmo sada decu ponovo u kolektiv kao da se ništa nije desilo. A svi mi kao roditelji potpuno smo svesni da nema načina da neko osigura da se dete neće pipnuti po licu, da drugara neće pipnuti po licu, to je nemoguće“.
