Vakcinisanje je trebalo da bude obavljeno kroz 14 kampanja širom sveta, a generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus rekao je novinarima da je zbog smanjenja pokrivenosti vakcinacije mogućnost da se pojave nove epidemije veća i da je „tragična stvarnost da će zbog toga umirati deca“.
Odlaganje vakcinacije zbog korona virusa
Virusolog dr Ana Gligić, šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja 1972. godine u Beogradu, smatra da je odlaganje vakcinacije opravdano, jer bi vakcinisanje u ovom trenutku usmerilo imunitet na stvaranje odbrane protiv bolesti za koju se vakcina daje, čineći ga ranjivim na virus korona.
„Imate ’žive vakcine‘, odnosno, atenuirane, oslabljene. To znači da vi dajete virus koji je oslabljen da bi stvorio imunitet protiv te bolesti. Kada bi im to dali, a ima šanse da dobiju koronu, onda bi se ta dva virusa udružila i životno bi ugrozila decu“, objašnjava Gligićeva za Sputnjik.
Ona smatra da odlaganje vakcinacije neće imati tragične posledice, ukoliko potraje nekoliko meseci.
„Ne verujem da bi bilo smrtnih slučajeva, ali bi bilo obolevanja. Bombardovanje imunog sistema nije potrebno. Vakcinalni kalendar se pravi na osnovu iskustva. To iskustvo oni stave na neki datum, recimo, mora se u prvoj godini dati jedna vakcina, do pete godine druga. Oni to rasporede kako treba. Odlaganje ne bi trebalo nikako da utiče, ako potraje dva, tri meseca“, smatra Gligićeva.
Srbija ne treba da brine
Epidemiolog dr Radmilo Petrović kaže da je upozorenje SZO usmereno na nerazvijene zemlje u kojima se vrši kampanjska vakcinacija. Po njemu, najugroženija područja su centralna Afrika i jedan deo Azije.
„Verovatno se najviše misli na vakcinu protiv malih boginja. Ukoliko se ne vakciniše 95 odsto dece, dolazi do širenja epidemije morbila. To se i kod nas desilo, pre nekoliko godina smo imali epidemiju, dok nismo podigli procenat vakcinisanosti na 95 odsto“, istakao je Petrović.
Kako tvrdi, to upozorenje za Srbiju i verovatno celu Evropu ne važi, jer se kod nas već decenijama sprovodi kontinuirana vakcinacija.
Upozorenje i smernice SZO
Gebrejesus je ranije upozorio da vakcinacija protiv dečje paralize, boginja, kolere, humanog papiloma virusa, žute groznice i meningitisa nije napredovala i da su neke zemlje smanjile ili čak ukinule rutinske usluge imunizacije.
„Svake godine se vakciniše više od 116 miliona novorođenčadi, odnosno 86 odsto sve dece rođene širom sveta. Međutim, u svetu još uvek ima više od 13 miliona dece koja propuštaju vakcinaciju. Znamo da će se taj broj povećati zbog kovida 19“, rekao je on novinarima.
SZO je krajem marta objavila smernice za imnuološke aktivnosti koje, u skladu sa merama distanciranja, preporučuju privremeno odlaganje kampanja preventivne imunizacije tamo gde nema aktivnog izbijanja bolesti, koja se može sprečiti vakcinom. U slučaju izbijanja epidemije, preporučuju se brze kampanje vakcinacije nakon pažljive procene rizika.
Po podacima UNICEF-a, većina zemalja je obustavila masovne akcije protiv dečje paralize, a 25 zemalja odložilo je masovne akcije protiv malih boginja, prema preporučenim uputstvima.
Prema podacima Saveza za vakcine „Gavi“, dodatno otežavanje vakcinacije prouzrokovali su i zatvaranje granica i poremećaji putovanja, jer su doveli do nestašice vakcina u najmanje 21 zemlji sa niskim i srednjim prihodima.
