Prema podacima od 7.37 po srednjoevropskom vremenu, junski fjučersi za ovu vrstu nafte porasli su za 10,86 odsto – na 13,68 dolara po barelu.
Cena julskih fjučersa za severnomorsku naftu „Brent“ porasla je za 2,22 odsto – na 23,25 dolara po barelu, dok je cena junskih fjučersa porasla za 4,25 odsto, na 21,33 dolara.
Ponuđači na berzama procenjuju najnovije podatke API-ja (prema kojima su rezerve nafte u Sjedinjenim Američkim Državama prošle nedelje porasle za deset miliona barela) i čekaju zvanični izveštaj američkog Ministarstva energetike, koji će biti objavljen u večernjim satima. Analitičari prognoziraju da će Ministarstvo saopštiti o porastu pokazatelja od 10,6 miliona barela.
„Dobre vesti da se skladišta u Americi možda ne pune tako brzo kao što se mislilo“, izjavio je za agenciju Rojters direktor odeljenja za istraživanje sirovina Nacionalne banke Australije Laklan Šo.
Osim toga, nadu u delimičan oporavak potražnje investitorima je dalo i postepeno ukidanje karantinskih mera u nekoliko evropskih zemalja i američkih gradova.
Situacija na tržištu nafte
Zbog epidemije virusa korona (patogen kovid 19), od koga je obolelo skoro tri miliona ljudi širom sveta, većina zemalja uvela je karantin, zatvorila granice i ograničila kretanje svojih građana.
U vezi s tim, potražnja za naftom je pala, a u martu države članice OPEK plus nisu uspele da produže svoje sporazume o proizvodnji. Zbog toga su se cene nafte više nego prepolovile od početka godine i oborile rekorde od pre 18 godina.
Poslednjih nedelja kotacije su obnovljene uoči novog sastanka zemalja OPEK plus. Zemlje-članice ove organizacije su se na video-konferenciji 12. aprila složile da smanje proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno. Međutim, kako navode analitičari Međunarodne agencije za energetiku, sporazum OPEK plus ne može da nadoknadi pad potražnje u svetu, ali bi mogao da dovede do početka smanjenja zaliha u drugoj polovini godine.
