Ovaj stručnjak, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, podvlači da se ljudi vrlo lako navuku na alkohol, pa da za one koji do sada nisu imali iskustva u njegovom konzumiranju sada nije vreme da počnu da ih stvaraju.
Dok su u vreme pandemije koronavirusa neke države zabranile prodaju alkohola radi sprečavanja većih kontakata među stanovništvom putem druženja, većina zemalja nije ograničila prodaju ovih napitaka. Tako je u SAD-u prodaja alkohola porasla za 55 posto u trećoj nedelji marta u odnosu na isti period prethodne godine.
Psihijatri upozoravaju na oprezno konzumiranje alkohola
Objašnjavajući tezu da alkohol može biti bolje sredstvo za umirenje u odnosu na sedative, Mladenović ističe da se pod ovim podrazumeva takozvano odgovorno pijenje:
„To je jedna do dve čašice dnevno. Pritom, pod čašicom podrazumevamo 40 mililitara žestokog ili 120 mililitara vina, ili jedno malo pivo od 330 mililitara. To su ekvivalentne doze i to je jedno standardno piće. Muškarci mogu, a ne radi se o preporuci već o dozvoljenoj dozi da ne dođe do težih posledica, do dva standardna pića, a žene do jednog. Razlika je biološka, nikakva druga u smislu polnih razlika. Jednostavno, žene imaju veću količinu masti, alkohol se deponuje u mastima, i zato one imaju duplo manju dozvoljenu dozu. Takođe, za starije od 65 godina, važi isto do jednog standardnog pića. Međutim, to ne sme da bude kumulativno, ne može neko sva svoja pića na nivou nedelje da popije za jedan dan, i pritom moraju da postoje minimum dva dana u nedelji bez alkohola. To su postulati niskorizične konzumacije alkohola“.
Mladenović podseća da je alkohol legalna supstanca izuzetno zatupljena u srpskoj kulturi. Srbi su kako kaže, hipertolerantni prema alkoholu i nema nijednog rituala bez njega. To je zbog toga što je on odličan anksiolik, smanjuje napetost, a povećava pričljivost i daje samopouzdanje.
„To je jedna „fantastična“ supstanca. Zato se ljudi navuku lako na njega, a zavisnost od alkohola je praktično problem broj jedan u kontekstu zavisnosti u Srbiji. Oko pet posto stanovništva je zavisno od alkohola, a čak oko trinaest posto ga zloupotrebljava. Zloupotreba alkohola je kada neko popije alkohol pa bude agresivan prema ukućanima, ili kad sedne za volan pa dođe do saobraćajke, ili kad popije pa bude agresivan prema sebi. Znači, nije dostigao nivo alkoholizma ali je zloupotrba alkohola mnogo značajnija u socijalnom kontekstu jer je ona uzrok smrti broj jedan kod mladih od osamnaeste do tridesete godine“, navodi načelnik Klinike za bolesti zavisnosti.
Opasnost od stvaranja zavisnosti
Opasnost od stvaranja zavisnosti upotrebom alkohola u vreme karantina može da se javi i kod onih koji su ga ranije umereno konzumirali, ali naročito su u riziku oni koji ranije nisu bili ljubitelji „kapljice“.
„Velika je opasnost da se lako navuku na alkohol i da vrlo lako mogu da prekorače doze o kojima govorim. Prekoračenje doza neće automatski voditi u alkoholizam. Vodiće u nešto što se zove rizično pijenje. Međutim, to rizično pijenje vrlo lako može da dovede do zloupotrebe alkohola, pre svega agresije u porodici. S druge strane, i sama ova situacija je jako nabijena negativnom energijom, što samo po sebi može da dovede do agresije. U ovom kontekstu ljudi koji nemaju iskustva sa alkoholom, probajući ga iskuse njegove „blagodeti“, i u situaciji karantina vrlo lako mogu da skliznu u svet zavisnosti. Tako da, ako neko do sad nije koristio alkohol, moja preporuka je da ne počinje da ga koristi u ovom trenutku“, naglašava naš sagovornik.
Prodaja alkohola uobičajena
Prodavačica jednog beogradskog diskonta pića rekla nam je da je prodaja alkohola za vreme vanrednog stanja bila uobičajena:
„Ništa se preterano nije kupovalo što se tiče alkohola, rakije i žestine. Jedino je pivo kupovano, ali u meri koliko narod i kupuje u normalnim okolnostima. Nikakve velike zalihe se nisu stvarale. Sokovi i voda su najviše išli“.
Sa druge strane jedna piljara je zabeležila veliki skok u prodaji alkohola. Kako su nam rekli, u martu je prodato 50 posto više piva u odnosu na februar, a takođe beleže i skok u prodaji rakija, vinjaka i vina.
