Bivši predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović veruje da još nije došao trenutak da se pronađe trajno i održivo rešenje za pitanje Kosova, a posrednicima Grenelu i Lajčaku poručuje da obojica treba da zapamte da je Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja i, kao drugo, da postoji rezolucija 1244 Saveta bezbednostu UN.
Uslovi za uspeh Grenela i Lajčaka
„Želim Grenelu i Lajčaku im da uspeju u svom poslu, ali ne na štetu Srbije i srpske nacionalne zajednice. Ne želim im uspeh ni na štetu Albanaca. A Albanci i Srbi treba da shvate da, hteli to ili ne, moraju da žive jedni pored drugih a mislim da ćemo živeti jedni s drugima. Uz to, ozbiljna država ne može olako da poklanja svoje teritorije niti pušta svoj narod niz vodu a pogotovu ne teritorije koje su brutalnom silom i agresijom dovedene u status okupacije“, ističe Čović za Sputnjik.
Komentarišući najavu formiranja nove vlade u Prištini, Čović kaže da je reč o povratku prepakovane ratne koalicije u kojoj će, bez obzira što će predsednik vlade biti Avdulah Hoti, ključni ljudi biti Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Isa Mustafa, Fatmir Ljimaj i Kadri Veselji – što su, sa izuzetkom Mustafe, „provereni kadrovi šumske varijante UČK“ i kadrovi vezani za Specijalni sud koji treba da odgovaraju za veliki broj zločina počinjenih na teritoriji KiM.
Na pitanje šta srpska zajednica može da očekuje od Hotijeve vlade koja se dogovara u Prištini, novinar i publicista Živojin Rakočević ocenjuje da, iako je teško prognozirati, ta vlada može samo biti nastavak politike čije je glavni nosilac Hašim Tači.
„On je gospodar života i smrti i stoji kao senka nad tom vladom, bez obzira koliko ima glasova protiv njega iz te koalicije koju formiraju Rugovini naslednici, Bedžet Pacoli, Haradinaj, Ljimaj i manjine. Nismo se mi dobra nagledali iz kosovskih institucija ma koliko se činilo da smo tamo jaki. To može da odvlači našu pažnju ali kapacitet da se tamo nešto uradi je izuzetno mali“, kaže Rakočević.
Ništa bez garantovane autonomije
On dodaje da su Srbi možda i previše popuštali poslednjih decenija i da su dovedenu u poziciju da kupuju „neke male predahe“.
„Ali u osnovi ne možemo da funkcionišemo bez solidne, garantovane autonomije u okviru ovog sistema. I naravno, tu je povratak na bazične prinicpe rezolucije 1244“, uveren je Rakočević.
On koji podseća i da ništa od dogovorenog s Albancima nije sprovedeno niti se išta poštuje, čak i kad je bilo verifikovano od međunarodne zajednice.
„Dok god to bude tako funkcionisalo u oduzimanju prava onima koji su najslabiji neće biti nikakvog pomaka, neće biti pomeranja ni za nas a tu nema sreće ni za Albance sem za političko-kriminalen elite koje su ukrale život građanima Kosova i Metohije“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Nema više žmurke
Analizirajući situaciju na Kosmetu, Nebojša Čović primećuje da trvenja u Prištini otkrivaju nesaglasje američke i nemačke strane.
„Na prostoru KiM evidentan je sudar uticaja nemačkog i još nekih evropskih džrava, i američkog. Amerika pak neće dozvoliti takav uticaj jer računa da je Kosovo njiov proizvod, mada se sve više preispituje koji im je đavo trebao takav proizvod. Nemačka je opet dosta pojačala svoj uticaj na tom prostoru ali i druge sile“, obrazlaže Čović.
Kako napominje, maske su pale i sad se vidi šta za koju zemlju u Evropi i za Amerikance podrazumeva pravno obavezujući sporazum o Kosovu.
„Ovde više nema prostora za igru žmurke. Mi moramo da zaštitimo srpsku zajednicu na KiM, raspoloženi smo za razgovore ali moramo da budemo spremni i za opasne scenarije“, navodi Čović uz sugestuju da srpska strana mora da bude maksimalno oprezna i koncentrisana na to da stalno vraća na činjenicu da je jedini međunarodno verifikovan dokument rezolucija 1244.
Uz opasku da je jedino sigurno da se Pritšina i Beograd slažu da se ne slažu, Čović kaže da dogovaranje neće biti lako i da je puno izazova, a situacija s pandemijom kovida 19 ih je samo pojačala.
„Svojevremeno sam upozoravao da su takse dimna bomba, da bi mogli da kažu da je situacija sjajna kad ih ukinu. Ne može tako. Prvo moramo da sednemo i da izanaliziramo sporazume, šta su oni uradili, a šta nisu, a šta mi a tek onda da pokrenemo dijalog“, zaključuje Čović.
