Prema njegovim rečima iako se čini da su agenti lišeni mogućnosti da obavljaju svoj posao, da se susreću sa izvorima ili uspostavljaju kontakte sa ciljnim grupama, upravo ekonomska kriza daje mogućnost ruskim i kineskim spoljnim obaveštajnim službama da vrbuju nove agente.
U špijunaži je moguć i ”obrnuti” odliv mozgova
„U obaveštajnom svetu sve je moguće. Obaveštajne službe, bilo zapadnih zemalja, Rusije ili Kine, uvek nastoje da se dokopaju neophodnih informacija naučno-tehničke ili odbrambene prirode. Ova situacija može u potpunosti biti iskorišćena. Ako su zatvorene laboratorije, eksperti koji su radili u SAD u tim osetljivim oblastima i na tajnim projektima koji se tiču, na primer biološkog ili hemijskog oružja, u normalnim uslovima bi prešli da rade za organizacije ili kompanije koje se bave sličnim pitanjima. U ovom slučaju kada takve mogućnosti nema, postoji veća motivisanost obaveštajnih službi da im se priđe“, rekao je Lav Koroljkov, veteran spoljne obaveštajne službe.
Potpredsednik kompanije Stratfor, koja je još poznata i kao „CIA u senci“ ističe da su SAD suočene sa talasom nezaposlenosti, te da milioni ljudi ostaje bez posla. Tu nije samo reč o vozačima, prodavcima i običnim radnicima, već zaposlenima u industrijama koje se već dugo nalaze pod metom obaveštajnih službi. Tu spadaju vazduhoplovna industrija, energetika, naftni i gasni sektor. Kao primer navodi se kompanija „GE Aviejšn“ koja se već dugo nalazi na udaru kineskih obaveštajnih službi koje žele da dođu u posed tehnologije za proizvodnju avio motora. Ova komanija je u martu objavila da će otpustiti 10 odsto zaposlenih, a u aprilu je postalo poznato da je čak 50 odsto osoblja ove kompanije izgubilo posao.
Ovakva situacija je zapažena i u drugim osetljivim sektorima. Na primer, kanadska kompanija za simulaciju leta i obuku pilota „CAE Inc.“, koja jedna od najpoznatijih partnera američkih odbrambenih kompanija, smanjila je platu rukovodiocima za 50 odsto, potpredsednicima za 30, direktorima za 20, a svim ostalim saraadnicima za 10 odsto.
„Linktin“
Korporativna špijunaža je postala velika pretnja za SAD. Najbolja platforma za korporativnu špijunažu, prema rečima Stjuarta, je platforma „Linktin“, mreža za pronalaženje i uspostavljanje poslovnih kontakata. Ova mreža se koristi ne samo za vrbovanje, već i za uspostavljanje kontakta i razvijanje odnosa sa „metom“. Agenti nude zaposlenima ili onima koji su izgubili posao određenu finansijsku nadoknadu ili pomoć i na taj način investiraju u budućnost, jer će se mnogi specijalisti nakon završetka epidemije vratiti ili u Rusiju i Kinu, ili na svoja radna mesta, ali će tada biti već na „špijunskoj udici“ i podložni manipulaciji.
Prema rečima mnogih eksperata, ovo je možda i jedan od razloga zašto je upravo „Linktin“ zabranjen u Rusiji.
„Rad obaveštajnih službi i njihov međusobni rat nikada nije prestajao. U tom svetu ne postoji mir niti primirije. I SAD rade potpuno iste stvari u odnosu na naše specijaliste u oblasti odbrane, u ekonomskim i političkim krugovima“, rekao je ekspert.
Strpljen-spaSen
Potpredsednik kompanije „Stratfor“ ističe da postoji mnogo situacija u kojima su ruski i kineski špijuni pokazali neverovatno strpljenje u okviru svojih misija. Čekali su godinama dok se njihove investicije nisu isplatile. U ovoj situaciji, uz malo ulaganja i čekanje da se ekonomska kriza i pandemija završe, strani agenti mogu ostvariti brz i lak uspeh..
Ipak Koroljkov ističe da je izloženi scenario prenaglašen, jer u obaveštajnom svetu nema naivnosti i veliki značaj ima mogućnost predviđanja.
„Ljudi koji rade nad „strogo poverljivim“ stvarima, u zatvorenim institucijama, američkoj vojsci ili velikim kompanijama koje se bave biološkim istraživanjima ili epidemiologijom, nije važno, uvek se nalaze u vidnom polju FBI-a, jer se uzima u obzir mogućnost da im „neko“ može prići“, rekao je ekspert.
Ipak zapadni eksperti ukazuju na izuzetnu ranjivost američkih kompanija pred kineskim i ruskim obaveštajnim službama, jer one nastojeći da smanje troškove i podrže „kapitalistički duh“ poslovanja, ekonomskim potezima dovode u pitanje bezbednost zemlje.
