Geografski i magnetni severni polovi inače nisu u istoj tački (gledajući s naših prostora, dovoljno su blizu da ih putnik sa kompasom poistoveti). Međutim, magnetni pol čak i ne stoji na jednom mestu, već je to šetajuća tačka.
Naime, na početku 20. veka magnetni pol je bio u Kanadi, a sada je već mimoišao Grenland. Kako piše Majkl Bruks u članku "Šta nije u redu sa Severnim polom" u časopisu "New Scientist", tokom poslednjih 18 godina, pol je bežao ka istoku brzinom od 40 kilometara godišnje i trenutno se kreće ka Sibiru, prenosi Nacionalna geografija.
Čudnovato ponašanje Zemljinog magnetnog polja se tu ne završava. Postojala su vremena kada je polje menjalo polaritet, o čemu svedoče tragovi kretanja tekstonskih ploča i vulkanske lave.
Svakako, tada je igla kompasa morala polazivati ka tački koju zovemo Južni pol.
Kompas, jednostavna mehanička sprava za orijentisanje u prostoru, koju moreplovci koriste više od 800 godina, sastoji se od magnetne igle koja se uvek okreće prema magnetnom severu planete. Tek od 17. veka poznato je da tajna kompasa leži u magnetizmu Zemlje, piše "Nauka kroz priče".
Samo pitanje odakle Zemlji polovi je nešto složenije i na njega će 1919. uspešno odgovori takozvani "dinamo model" irskog fizičara Džozefa Larmora.
Model opisuje ponašanje kugle od tečnog gvožđa u jezgru Zemlje (ili drugog nebeskog tela) koja se kreće i istovremeno je električno provodna, pa zahvaljujući tome stvara magnetno polje planete.
Ispostavlja se da turbulentna kretanja u slojevima jezgra utiču na oblik polja, pa tako i na promenu položaja magnetnog pola.
Mada je magnetno polje življe nego što bi se moglo pretpostaviti, ono je izuzetno dragoceno za život na Zemlji jer štiti planetu od zračenja.
Inače, postoje i planete koje su svoje magnetno polje sasvim izgubile, kao što je Mars koji je bez svog ostao pre 4 milijarde godina.
