Glavno pitanje je kontrola bezbednosti i podataka o ličnosti koja je već tema u tehnološkim krugovima. U domaćim medijima, vest o udruženju kalifornijskih giganata prošla je relativno nezapažena, iako će i u Srbiji ovaj sistem biti dostupan za korišćenje. Postoji mnoštvo pitanja u vezi sa korisničkim iskustvom i kako ćemo moći da odobrimo ili ne odobrimo ovakvu funkciju. Korišćenja aplikacije najavljuje se za sredina maja, kada ćemo znati kako u praksi funkcioniše.
Hoćemo li moći da odbijemo ponudu
Ako uzmemo u obzir da praktično ceo svet izuzev najnovijih Huavej uređaja, koristi Gugl i Epl operativne sisteme, ovo je sistem koji će biti aktivan na svim meridijanima. Obe kompanije za sada poseduju analizu kretanja ljudi, koji koriste njihove lokacijske servise, pre i nakon izbijanja pandemije. Gugl je u svom istraživanju za sada izostavio Srbiju sa globalne mape. Za razliku od Gugla, “Epl” ima podatke za Srbiju i dostupni su na sajtu - www.apple.com/covid19/mobility, dok su podaci Gugla bez Srbije dostupni na sajtu - www.google.com/covid19/mobility.
Na osnovu te analize, možemo videti da se od 15. marta kada je proglašeno vanredno stanje u našoj zemlji, ljudi kreću i voze manje u proseku za 65%. Ako uporedimo rezultate iz Srbije, primetno je da je procenat smanjenja kretanja, barem kod ljudi koji koriste Eplove uređaje, značajno veći nego u Americi ili zapadnoj Evropi.
Postoje i aplikacije koje ljudi namenski instaliraju da bi ih rano upozorile o potencijalno opasnom kontaktu i koje prate kretanje ljudi. One su aktivne u zemljama poput Singapura, Tajvana, Južne Koreje i Australije. Međutim, da bi rezultati bili pouzdani, epidemiolozi tvrde da bi minimum 40 posto ljudi trebalo da se saglasi sa instalacijom takvog servisa. Kompanije poput Gugla i Epla nemaju potrebu da prave specijalne aplikacije, već su u mogućnosti da samim ažuriranjem softvera omoguće “praćenje” kontakata.
Praćenje ljudi ili kako je virus „aktuelizovao“ Orvela
Da li sigurnost i opšte dobro idu zajedno, u paketu sa povećanjem dostupnosti podataka o ličnosti? Moderni marketing i biznis počivaju na uvidu u lične podatke potencijalnih korisnika. Svi profili na društveni mrežama, svaki nalog koji koristimo “besplatno”, jako se dobro naplaćuje. Kao što stara izreka kaže “besplatnog sira ima samo u mišolovci”.
Svest o tome da korišćenje naprednih algoritama ne može da bude besplatno, jako je bitna za razumevanje funkcionisanja modernog sveta. Skoro svaki proizvod koji se nudi kao “besplatan” na internetu, izuzetno dobro generiše podatke koje mu dopustimo, i kompanije vešto tu uslugu naplaćuju oglašivačima ili drugim interesnim stranama. Kakve ćemo dodatne podatke sada u pandemiji dostavljati privatnim kompanijama i šta će one novo saznati o našim životnim navikama. Neosporno je da Epl i Gugl već sada mogu da nas “prate” uz pomoć lokacije, ali uz našu saglasnost, koju često i ne pročitamo o “uslovima” za korišćenje aplikacija.
Neko bi rekao da su ovo sjajna vremena za teoretičare zavere, ali ko je odgovoran što se do istine danas teže dolazi nego do zakopanog blaga? Da li smo okruženi i lažnim vestima u vreme pandemije i zašto? Da li se prikupljeni podaci, u vreme pandemije, koriste u profitabilne svrhe koje nemaju nikakve zdravstvene implikacije? Ili je pandemija doprinela da se Orvelova predviđanja sveobuhvatne kontrole realizuju? U svakom slučaju, vreme će biti najbolji “lek” i doneće odgovore na ova pitanja.
O temi, šta nam donosi početak saradnje između kompanija Epl i Gugl na aplikaciji za praćenje kontakata, radi efikasnije borbe protiv korona virusa, u emisiji „Tehnogram“ govorio je Ivan Jelić, direktor za proizvode i razvoj portala b92.net.
Pročitajte još:
