Boravak na planinama, u banjama i na najpoznatijim lokalitetima doneo bi dodatne prihode ugostiteljima, lokalnim trgovcima, prodavcima etno hrane i pića. Ova potrošnja podrazumevala bi i veće prihode u državni budžet od naplate PDV-a i drugih dažbina.
Prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu, samo u prvih devet meseci 2019. srpski turisti su u Grčkoj potrošili 344 miliona evra. Na drugom mestu je Turska gde je potrošeno 157 miliona, a na trećem mestu najomiljenijih destinacija našla se Nemačka. Na putovanja i vanpansionsku potrošnju u ovoj zemlji naši turisti su potrošili 62 miliona evra.
Slede Italija sa potrošnjom od 57 miliona evra i Crna Gora sa 42 miliona evra.
Kada bismo inostrane destinacije zamenili Srbijom, U Srbiji bi ostalo oko 350 miliona evra.
Predlažemo vam ovih 12 lokacija u Srbiji, gde možete da se opustite, uživate, upoznate nacionalnu istoriju, kulturu i običaje.
1. Antička palata Feliks Romulijana
Veličanstvena palata rimskog imperatora Gaja Maksimilijana, prvobitno istaknutog vojnika pod rimskim carom Dioklecijanom (244.-313. n. e . ), koji ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom.
Gaj je 306. postao poglavar Rimske Imperije sve do pokušaja da se povuče u mirnu starost, ali mu je smrt stala na put 311. u blizini Sofije na povratku ka domovini u priobalnu Dakiju.
Nakon najezde Slovena krajem šestog veka rezidencija je napuštena.
Danas posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Galerija Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila.
2. Rezervat prirode Uvac
Prostire se na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš, na jugozapadu Srbije, a zaštićen je od 1971. godine zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva.
Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji.
Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka dva i po kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom, prenosi portal Dnevna doza lepog.
3. Vodopad Prskalo
Nalazi se pored samog puta koji od Resavice vodi ka Čestobrodici, istočno od Paraćina.
Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši.
Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio (mada vrlo liči na bajkoviti Tolkinov plato zamka Gondor u knjizi o Gospodaru prstenova) i ostavio ga na mestu koji je blizu pored puta da mogu svi da ga vide, a opet dovoljno daleko da retko ko prođe.
Prizor na kome se oči odmaraju, a pogled ka vrhu brzo završi u malom viru koji Prskalo sa malo buke već godinama vaja uz pomoć reke Nekudovo čiji se izvor nalazi samo nekih 70-ak metara iznad vodopada.
4. Semeteško jezero
Na Kopaoniku se krije jedan zanimljiv prirodni fenomen.
To je jezero po kojem ostrva plove, prečnika oko 60 metara, dok je najveće ostrvo dugačko 15m i obraslo rastinjem, a na njemu je čak i nekoliko visokih stabala.
Ploveća ostrva predstavljaju pravu atrakciju za sve turiste koji posete ovo jezero, jer se ostrva pomeraju kada duva vetar, a isto tako ih mogu i posetioci sami „voziti”.
Semeteško jezero je specifično i po tome što se njegova dubina ne može izmeriti, jer su podvodni izvori iz kojih jezero dobija vodu toliko duboki i široki da su i sami deo njega.
5. Vlasinsko jezero
Nalazi se na jugoistoku Srbije, na teritoriji opštine Surdulica.
Jezero je okruženo planinama Gramada, Vardenik i Čemernik, a nalazi se na 1.213 m nadmorske visine.
Takozvana plutajuća ostrva, koja nastaju pri dizanju vodostaja jezera, takođe su specifičnost Vlasinskog jezera i po jedinstvenosti u svetu pravi su mamac za turiste.
Registrovano je više od 300 lekovitih biljaka oko jezera, a ono što je još karakteristično za floru je vrlo retka biljka mesožderka pod nazivom rosulja.
6. Belocrkvanska jezera
Ovo turističko mesto ima veliki potencijal i premalu pažnju javnosti.
Nalazi se blizu granice sa Rumunijom i obuhvata celinu od više desetina jezera od kojih se izdvaja sedam. Najpoznatije su Vračevgajsko i Šljunkara, a najveće kupalište predstavlja gradska plaža.
Uz jezero nalazi se i vikend naselje kamp prikolica, ali i nekoliko manjih hotela i vila pogodnih za odmor.
Belocrkvanski biser možda nije mesto pogodno za žurke i provode, ali je itekako preporučljivo za porodični odmor i otklanjanje stresa.
7. Spomenik prirode Đavolja varoš
Nalazi se ispod planine Radan, 27 kilometara jugoistočno od Kuršumlije.
Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve „mahale“- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu.
Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.
Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh.
Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.
8. Manastir Studenica
Važi za jedan od najlepših srpskih manastira zbog prefinjene arhitekture vizantijsko– raške škole, ali i zbog prelepog ambijenta u kome je smešten. Nalazi se na listi UNESCO-a od 1986. godine.
Studenicu je podigao Stefan Nemanja u 12. veku, čije mošti se i danas nalaze u ovom manastiru.
U Studenici se nalaze i mošti Stefana Prvovenčanog.
Nekada je bila jedan od najbogatijih manastira, ali ratovi i pustošenja tokom duge istorije su učinili svoje. Ipak, danas se u riznici Studenice mogu videti neki od sačuvanih dragocenih predmeta.
Na 8 kilometara od manastira, nalazi se uklesana u litici isposnica Sv. Save u kojoj je on pisao Studenički tipik i Žitije sv. Simeona Nemanje.
9. Oplenac
Nalazi se na 80 kilometara od Beograda, u neposrednoj blizini Topole.
Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijom jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevića.
Upravo ovde se nalazi njihov mauzolej koji je započeo kralj Petar Prvi Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina.
Danas se u okviru ovog kompleksa mogu videti Crkva Sv. Đorđa, Mauzolej srpske kraljevske porodice, kraljevi vinogradi, muzej (Vinogradareva kuća), kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva, spomenik Karađorđu i hotel.
10. Krupajsko vrelo
Ako volite prirodu, vodu, mirno mesto i dobru hranu Krupajsko vrelo je pravi izbor za Vas.
Nalazi se između sela Milanovac i Krupaja, u podnožju Beljanice.
Homolje je poznato kao ekološka oaza, a lako se može uvideti zašto obilaskom ovog mesta.
Izvorište se stvara na površini kraškog jezera. Plava boja na površini čini mesto nestvarnim.
Ne postoji reč kojom se može opisati idila Krupajskog vrela – ono se prosto mora videti.
Tu je i izvorište lekovite vode koje upotpunjuje ovo prelepo mesto. Vrelo je okruženo šumom, a stazice koje vode do njega ukazuju da se kroz istu moše i prolaziti.
11. Rajačke pimnice
Istorija vinarstva predstavljaju dragoceni deo srpskog kulturnog nasleđa. Njen materijalni dokaz – Rajačke pivnice (pimnice) jedinstven je i u Srbiji i u okruženju.
Pimnice su živi svedok načina života i običaja tradicionalnih vinarskih zajednica Srba u Istočnoj Srbiji kroz vekove.
Selo Rajac specifično je po tome što poseduje posebni deo sela gde su smešteni autentični vinski podrumi – pimnice.
Pimnice su izgrađene još u 18. veku od drva i kamena i dan danas ih lokalno stanovništvo koristi za odlaganje vina. Tokom posete možete probati vino a u nekim i prespavati, okruženi predmetima iz 18. i 19. veka, piše Portal Mladi.
12. Arheološki lokalitet Belo brdo, Vinča
Nalazi se na oko 15 kilometara od Beograda u istoimenom selu na desnoj obali Dunava.
Značaj lokaliteta jeste u tome što su ovde pronađeni ostaci neolitskog naselja iz perioda oko 5.500- 5.000 godina pre naše ere, kada je Vinča postala veliki privredni, verski i kulturni centar koji je uticao na kulturu svih zemljoradničkih zajednica na tlu srednje i jugoistočne Evrope.
Nakon pronalaska bakra Vinča je izgubila značaj.
Ovde možete videti ostatke neolitske civilizacije koja je imala kulturu stanovanja razvijenijiu od srednjovekovne. Nalazište je ponovo otvoreno za posetioce.
