Rođena je kao Džun Hart, sa porodicom je živela u Glazgovu u Škotskoj. Bila je odlična učenica i imala je ambiciju da upiše fakultet, ali nije imala novca, piše „Nešnel džiografik Srbija“.
Sa 16 godina odustala je od formalnog obrazovanja i počela da radi kao laboratorijski tehničar u bolnici u Glazgovu. Posao joj je bio da pomoću mikroskopa analizira uzorke tkiva.
For anyone who’s been interested in recent press coverage about pioneering virologist and electron microscopist June Almeida (my late mother-in-law), here’s the best and most accurate of the bunch of articles so far 👏 @NatGeo. #Covid_19 #coronavirushttps://t.co/4YvGgd2Ag4
— Catherine Grant (@CageyRant) April 17, 2020
Nakon preseljenja u London, nastavila je da radi u bolnici Svetog Bartolomeja. U Londonu je upoznala i svog prvog supruga, umetnika Enrikea Almeidu. Par se preselio u Kanadu gde je Džun dobila posao u Institutu za rak u Ontariju. Džun je u Ontariju radila na elektronskom mikroskopu i razvila nove tehnike za posmatranje. Takođe je objavila nekoliko radova u kojima je opisala strukture virusa koji su ranije bili nevidljivi. Objavila je i Priručnik za brzu laboratorijsku dijagnostiku virusa 1979. godine za Svetsku zdravstvenu organizaciju.
Revolucionarna tehnika za snimanje i otkrivanje virusa
Tehnika mikroskopije koju je razvila Džun bila je jednostavna, ali revolucionarna u oblasti virologije.
Iako su elektronski mikroskopi imali detaljniju sliku nego optički, za naučnike je bio pravi izazov da prepoznaju da li je sitna mrlja virus, ćelija ili nešto treće.
Kako bi utvrdila postojanje virusa, Almeida je shvatila da može da koristi antitela uzeta od ranije zaraženih pojedinaca. Kada bi Almeida unela antitela, oni bi se okupili oko virusa - i tako bi pokazali njegovo prisustvo. Ova tehnika pomogla je kliničarima da koriste elektronske mikroskope kako bi dijagnostikovali virusnu infekciju kod pacijenta.
Almeida je na taj način identifikovala niz virusa uključujući i virus rubeole, koji su naučnici proučavali godinama, ali ona ga je prva videla.
Kako je otkrivena korona i zašto joj prethodno nisu verovali da to nije grip
Kada su njene veštine prepoznate, Almeida je bila pozvana da se vrati u London. Počela je da radi u Medicinskoj školi bolnice Sveti Tomas. Tamo ju je, 1964. godine, kontaktirao doktor Dejvid Tirel. Njegov tim bio je prikupio viruse slične gripu, koje su nazvali „B814“, ali su imali problem da ih obrade u laboratoriji.
Kako njihove tradicionalne metode za posmatranje nisu donele rezultate, naučnici su počeli da sumnjaju da je B814 nova vrsta virusa.
Tirel je poslao uzorke Almeidi nadajući se da bi ona svojom tehnikom mogla da identifikuje virus.
„Nismo se previše nadali, ali vredelo je pokušati“, napisao je Tirel kasnije u svojoj knjizi „Hladni rat: Borba protiv prehlade“.
Iako je Džun Almeida imala ograničen materijal za rad, njena otkrića premašila su Tirelova očekivanja. Ne samo da je napravila jasne slike virusa, nego se i setila da je, ranije tokom svojih istraživanja, videla dva slična virusa: jedan dok je proučavala bronhitis kod pilića, a drugi dok je posmatrala upalu jetre kod miševa.
O oba ova istraživanja Almeida je napisala radove, ali oba rada su bila odbijena. Recenzenti su smatrali da su to samo nekvalitetne fotografije čestica virusa gripa.
Sa novim uzorcima koje je dobila od Tirela, Almeida je bila sigurna da gleda u novu grupu virusa.
Kada su se Almeida, njen nadzornik i Tirel našli da razgovaraju o nalazima, došli su do pitanja i kako nazvati novu grupu virusa. Nakon posmatranja snimaka, inspirisani strukturom virusa, odlučili su se za latinsku reč korona, što znači kruna. Tako je rođen virus korona.
Naučnici i danas koriste njene metode kako bi identifikovali viruse, a pandemija novog virusa korona ponovo nas je sve podsetila na značaj njenog rada.
