Mada uz raspravu o istinskoj delotvornosti i tome u kojoj meri će to narušiti privatnost, slobode i prava građana, u Evropskoj uniji i Americi se, po uzoru na neke azijske zemlje i Izrael, priprema uvođenje telefonskih aplikacija za praćenje i upozoravanje građana na pretnju lica zaraženih korona virusom u njihovoj blizini.
Istovremeno se, zasad s umerenom pažnjom, u Belgiji i Francuskoj razvila rasprava o tome da li će vakcina protiv korona virusa, na čijem pronalasku rade mnoge zemlje, sadržati i mikroskopski nano-čip koji bi u cilju pouzdanijeg praćenja i zauzdavanja korona virusa bio ugrađen u telo ljudi koji se budu vakcinisali.
Zasad su stručni krugovi većinom uzdržani i čekaju na dovoljno ocena i saznanja o mogućim tipovima vakcina. Ali, belgijski lekar, pristalica prirodnih lekova i lečenja, doktor Tijeri Šmic, pedagoški direktor Evropskog instituta za prirodne medicine, snažno skreće pažnju i tvrdi da, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, fondacija Bila Gejtsa finansira sedam projekata vakcine protiv korona virusa, među kojima i unošenje nano-čipa u ljudski organizam.
Nano-čip bi omogućio „nadležnim ustanovama”, zdravstvenim i drugim vlastima, da prate u potpunosti šta se dešava u organizmu građana, kao i kuda se kreću i s kim su u dodiru, mada bi identitet građana morao ostati skriven...
Granica se lako može preći
Belgijski lekar misli da se tu granica između kontrole zaraze virusima i nadzora nad građanima uopšte lako može preći i posebno ukazuje na činjenicu da se već odmaklo u traganju za vakcinom koja bi u ljudski organizam bila usađivana kao „tetovaža”.
Šmic tvrdi da je Bil Gejts u istraživanja za pronalazak vakcina protiv korona virusa već uložio 250 miliona dolara i kaže da bi lica koja se vakcinišu s nano-čipom dobila i neku vrstu „pasoša” koji to potvrđuje a navodi i da je eksperiment s takvom čip-vakcinom već izvršen na tri hiljade izbeglica u Tajlandu.
Vodeći američki virusolog Endi Gauči upozorava da će epidemija koronavirusa ponovo napasti svet na jesen, nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila u parlamentu da „još hodamo po sasvim tankom ledu i dalje smo na početku pandemije”.
Nemačka je otud odlučila da kroz dve-tri nedelje uvede mogućnost da građani, koji to žele, u svoje smartfon i druge mobilne telefone ugrade upravo razvijenu aplikaciju za praćenje njihovog kretanja i dobijanja informacija licima zaraženim korona virusom u njihovoj blizini.
Kontrola mora biti vremenski ograničena
Kao i Gugl i Epl u Americi, na uvođenju ovakvog programa za smartfon i mobilnih telefona rade još neke članice Evropske unije.
Mediji u Evropskoj uniji su podeljeni oko toga koliko će praćenje kretanja virusa i bliskosti građana sa zaraženim licima preko telefonskih aplikacija zaista biti bitno za suzbijanje bolesti, a koliko to sobom nosi pretnju da neke vlasti to iskoriste za širi nadzor stanovništva. Tako irski dnevnik „Ajriš tajms” smatra da to zbog delotvornosti mora biti pod nadzorom vlasti, nacionalnih zdravstvenih ustanova, ali da mora biti vremenski ograničeno tako da korisnik aplikacije može sam da je poništi kad epidemija prođe.
Ipak pravu uzbunu je izazvala odluka evropskog konzorcijuma „PEPP-PT” koji dovršava posao na toj aplikaciji, da na sajtu o tehničkim svojstvima ovog programa bez obrazloženja izbriše stav da se „obavezuje da će koristiti decentralizovani protokol u tehnologiji”, dakle dati puni uvid u ceo tok izrade i sadržaj aplikacije.
Akademske ličnosti iz 25 zemalja su stavili do znanja svoju veliku zabrinutost i zatražili od vlada da ne prihvate primenu aplikacije koja bez uvida centralizuje podatke. To bi moglo, stoji u saopštenju, da omogući „nekoj vrsti vlasti ili privatnom sektoru da sprovodi nadzor i katastrofalno naruši poverenje u primenu takve aplikacije u društvu”.
Pročitajte još:
