Lenjina Makavejeva je još kao dete provela na teritoriji Petrozavodska (gde se nalazilo 6 koncentracionih logora) dve godine i osam meseci. Pripadnici Crvene armije su oslobodili zarobljenike 28. juna 1944. godine.
„Spremna sam da svedočim. Žao mi je što je FSB tek nakon 75 godina objavio dokaze o (finskim) zločinima. To je trebalo uraditi mnogo ranije“, rekla je Makejeva za Sputnjik. Ona je, inače, zamenica predsednika Karelijskog saveza bivših maloletnih zarobljenika fašističkog koncentracionog logora.
„Ja sam sama tada napisala pismo predsednici Finske Tarji Holonen i dobila odgovor: „Sovjetskom Savezu smo platili odštetu.“ Ja sam pisala da je Nemačka priznala grešku i izvinila se narodu Rusije, dok Finci, bivši saveznici fašističke Nemačke, to nisu uradili“, ispričala je Makejeva.
Ova 84-godišnja žena sa suzama u glasu priča o svim užasima logora.
„Na površini od 20 kvadratnih metara nas je bilo 15 osoba. Bili smo puni vaški. Počela je epidemija. Tifus, skorbut. Ljudi su počeli da umiru. Zbog loše ishrane smrtnost je bila još veća. Od sedam članova naše porodice, tri su umrle od gladi. Kopriva nije imala vremena da poraste, odmah bismo je pojeli. Ljudi su kažnjavani ivovim prućem, potopljenim u slanu vodu. Nekad je na kraju bila i gumena traka sa metalnim vrhom“, sećala se Makejeva.
Prema njenim rečima, vrlo je malo preživelih bivših zatvorenika finskih koncentracionih logora i svi imaju oko 80-90 godina.
„U koncentracionim logorima na teritoriji Karelije nalazilo se 32.000 ljudi, od kojih je 18.000 tamo i umrlo“, rekla je ona.
Istražni komitet pokrenuo istragu
Bivše zatočenice finskih koncentracionih logora u Kareliji obratile su se predsedniku Istražnog komiteta Rusije Aleksandru Bastrikinu s molbom da istraži dejstva okupacionih vlasti u godinama Velikog otadžbinskog rata.
U pismu Istražnom komitetu Rusije je navedeno da su finski osvajači „nametnuli novi poredak civilima, podelivši ih prema nacionalnosti“. Mučenje i ubijanje ljudi imali su, prema navodima potpisnika pisma, „sve elemente genocida“.
U pismu se ukazuje na to da rukovodstvo okupacionog režima nije snosilo nikakvu odgovornost za zločine protiv žitelja Karelije. Dodaje se da je sada prilično teško imenovati finske vojnike i njihove načelnike koji su učestvovali u zločinima protiv civila.
Ranije su, u okviru projekta „Bez zastarevanja“, objavljena svedočanstva o ratnim zločinima finskih fašista protiv sovjetskih civila. Dokumente je prvi put objavila regionalna karelijska uprava Federalne službe bezbednosti. Istražni komitet je u ponedeljak pokrenuo proveru tih dokumenata.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pogledajte još:
► „Kuće smrti“ — istorija finskog nacizma
► Bivša zatvorenica koncentracionog logora: Potomci dužni da znaju svu istinu o zločinima
