Vladimir Lenjin, vođa Oktobarske revolucije u Rusiji, rođen je pre tačno 150 godina, ali su neke činjenice iz njegovog života tajna i dan-danas, a neke jednostavno ne znaju svi, osim istoričara.
Neočekivana revolucija
Koliko god ovo apsurdno zvučalo, „otac“ sovjetske revolucije nije polagao velike nade na to da će je doživeti u Rusiji. Tačno mesec dana pre Februarske revolucije, zbog koje je svrgnuta ruska monarhija, on je mislio da će samo buduće generacije postati svedoci socijalističke revolucije.
U vezi sa ovim, on je čak video moguću „zaveru anglo-francuskih imperijalista“.
Međutim, takav stav nije iznenađujući, jer je njegov prethodni pokušaj pokretanja revolucije u Rusiji propao pre desetak godina, očigledno potkopavajući njegove nade za revoluciju u bliskoj budućnosti.
Bezuspešni veleposednik
Kada je Lenjin imao samo 19 godina, morao je da vodi poslove oko vlasništva nad zemljištem zbog rane smrti oca. Ali izgleda da nije imao dar da postane veleposednik, jer njegovi pokušaji nisu doneli rezultate. Nakon što je nekoliko seljaka uspelo da ukrade konja i dve krave od svog veleposednika, Lenjin je odustao od pokušaja da bude vlasnik zemlje i zajedno sa porodicom prodao je imanje i preselio se u grad.
Lenjin se venčao u crkvi, iako je bio ateista
Uprkos činjenici da je Lenjin bio ateista još od 18. godine i gajio ideološki stav protiv hrišćanske crkve, zvanično se oženio u jednoj od njih. Jedno od mnogih njegovih proterivanja zbog revolucionarne aktivnosti 1898. godine pretilo je da će ga razdvojiti od vanbračne žene Nadežde Krupske, jer je tada ona mogla da otputuje sa Lenjinom samo ako njihov brak bude zvanično zaključen u crkvi.
Budući da su bili striktno protiv takvog razdvajanja, Lenjin i Krupska su odlučili da odustanu od ideološkog neprihvatanja braka i pristali su da „odglume ovu komediju“, kako ju je opisivao sâm revolucionar. Njihov plan je zamalo propao jer nisu mogli da pozovu odgovarajuće svedoke, čak ni da obezbede prstenje neophodno za održavanje ceremonije. Ali uspeli su da ubede lokalne seljake da preuzmu ove uloge, a jedan od lokalnih stanovnika je napravio par prstenova od bakarnih novčića.
Imao je više od 150 pseudonima
Revolucionarna aktivnost je učinila Lenjina glavnom metom organa za sprovođenje zakona ne samo u doba carstva, nego i u periodu prelazne vlade posle Februarske revolucije. Kao rezultat toga, bio je primoran da koristi mnogo lažnih dokumenata, pseudonima i nadimaka, da bi se skrivao od vlasti. Međutim, to nije uvek bilo uspešno.
Prema grubim procenama, ukupno je imao oko 150 pseudonima, od kojih je jedan bio Lenjin, a njegovo prave ime je Vladimir Uljanov. Poreklo pseudonima „Lenjin“ je još uvek zagonetka za sve. Međutim, jedna od teorija navodi da ovaj pseudonim potiče od naziva reke Lene, koja se nalazi u blizini njegovog rodnog mesta. Pored toga, prema izveštajima, imao je i drugi nadimak koji su koristili njegovi prijatelji u komunističkoj partiji — „Starik“.
Tri pokušaja atentata...posle revolucije
Začudo, revolucionarna aktivnost nikada nije predstavljala pretnju Lenjinovom životu, ali nakon što su Sovjeti došli na vlast, za samo dve godine preživeo je tri pokušaja atentata. Konkretno, pucali su na njega 1. januara 1918. godine, ali je ostao netaknut jer je strelac promašio.
Tokom sledećeg pokušaja iste godine nije imao toliko sreće. Članica Socijalističke revolucionarne partije Fani Kaplan pucala je u njega tri puta dok je izlazio sa mitinga 30. avgusta. Metak je pogodio revolucionara u ruku i vrat, ali uprkos činjenici da je druga rana bila potencijalno ozbiljna, brzo se oporavio i dva meseca kasnije se vratio svom poslu.
Još jednom se Lenjinu sreća nasmešila u septembru 1919. godine, kada je grupa anarhista digla u vazduh zgradu partije u Moskvi, gde je Lenjin trebalo da održi govor. Srećom po njega, zakasnio je. Eksplozija je odjeknula pre nego što je ušao u zgradu.
Pročitajte još:
