„Poseban smer – hiperbolička fiziologija i medicina na našem institutu počeo je da se razvija zahvaljujući tome što je u vreme osnivanja kosmičke medicine, Sergej Pavlovič Koroljev, pored Marsa, razmatrao varijantu leta na Veneru“, ispričao je ruski naučnik.
Tada je već bilo poznato da Venera ima atmosferu nepogodnu za disanje, kao i da je pritisak na površini 96 atmosfera, što odgovara ronjenju na dubini od skoro 1000 metara. Da bi se proučila mogućnost rada pri takvom pritisku, Institut za biomedicinska pitanja je zajedno sa Institutom za okeanologiju Akademije nauka SSSR 1981. godine organizovao u barokomori spuštanje na dubinu od 100 metara, u kome je učestvovao Suvorov, a zatim i na dubinu od 350 i 450 metara.
„Na kraju smo skoro dokazali da bi na dubini od 1000 metara čovek mogao da radi“, naglasio je naučnik.
U takvim uslovima disanje je otežano, pojavljuje se kratak dah, ali i u tim uslovima moguće je izvođenje srednje teških fizičkih aktivnosti.
Međutim, kada su ka Veneri poletele automatske stanice, otkriveno je da su tamo prisutne atmosfera ugljen-dioksida i visoka temperatura, pa je ideja o letu postepeno zamrla.
„Ali, činjenica je da čovek teoretski može da se spusti na Veneru, obuče skafander i kroči na njenu površinu. Ako možemo da zaronimo na dubinu od 1000 metara, onda ćemo vremenom uspeti i da izađemo na površinu Venere“, smatra naučnik.
Do Venere je prva stigla sovjetska stanica „Venera-4“ 1967. godine, ali tek je „Venera-7“ uspela da sleti na površinu Venere 1970. godine. Tada je zabeležen pritisak oko 90 atmosfera i temperatura oko 475 stepeni.
Pročitajte još:
- Rusija razvija program za istraživanje Venere
- Zajednička rusko-američka misija na Veneru — 2027. godine
