Pojedine dosad vodeće zemlje, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica, obrukale su se i „kolosalno kalirale“. On kao primer navodi SAD, Britaniju, Francusku, koje su pokazale neodgovoran odnos prema sopstvenom stanovništvu. Epidemiju virusa korona u početku nisu dovoljno ozbiljno shvatile, zbog čega su imale ogroman broj žrtava, a na kraju sve pokušale da objasne tvrdnjom da su države koje su se s time bolje nosile „totalitarne i nedemokratske“.
„Pokazalo se da su oni koji su imali stoletno iskustvo pljačkanja i otimanja drugima, to iskustvo naučili kod kuće neodogovornošću prema Indijancima, crncima... Pokazalo se da ambicije da budu predvodnici sveta imaju oni koji ne mogu da zaštite ni sopstveno stanovništvo“, komentariše Koprivica za Sputnjik.
Kako funkcioniše „geopolitika straha“
Kriza izazvana pandemijom kovida 19 zato ima objektivno veći kapacitet da promeni svet od 11. septembra, ocenjuje profesor, a kao jedno od objašnjenja navodi i „epidemiju straha“ koja ide dotle da je „politički nekorektno“ pokazati da se ne bojiš.
Komentarišući prognoze nekih zapadnih analitičara da će se posle pandemije svet suočiti sa izborom između totalitarizma i demokratije, budući da su mnoge zemlje uvele ograničavajuće mere nauštrb ljudskih prava, Koprivica kaže da u većini zemalja koje se identifikuju kao demokratske, dobar deo građana od toga i nije imao neke vajde.
„S druge strane, ako imate privremenu suspenziju određenog spiska sloboda, to da li je neka država inherentno autoritarna, vidite iz toga da li, kad prođu povodi za formalno uvođenje vanrednog stanja, imate inerciju suspenzije sloboda i to se lako može ustanoviti“, kaže Koprivica, koji ne veruje ni da je moguće preterano skretanje sveta udesno ka nacionalizmu, kako neki strahuju.
Više nije moguć fejslifting potrošenih ideja
Kad je reč o još jednoj dilemi – da li će kriza izazvana kovidom 19 zemlje suočiti sa izborom između planetarne solidarnosti ili nacionalne izolacije, pisac i publicista Branko Anđić veruje da će se desiti nešto između.
„Vrlo je verovatno očekivati da agresivniji i bogatiji deo sveta neće priznati svoju grešku i krhkost svog sistema. S druge strane, ono što će se svakako desiti, jeste spoznaja da se se reciklažom sistema i načina mišljenja koji je vladao u 20. veku ne može nastaviti napredak u 21. veku, bilo sa duhovne, bilo sa materijalne strane. Ne možemo više da pravimo fejslifting potrošenih ideja. Svet će morati da kaže da više ne smemo da se bojimo novih ideja i da je uvek bolje imati poznato loše nego nepoznato, za koje ne znamo kako će da ispadne“, komentariše Anđić.
Po mišljenju profesora Koprivice, pouka koju treba izvući, jeste da se sa ovakvim situacijama jedino može nositi država.
„To što su se neke države obrukale, nije dokaz protiv toga. Bilo bi idealno da imate savez odgovornih država koje će pokušati da deluju, da ne love u mutnom ili da ne rade ispod žita nešto što njihova javnost ne zna, a ne bi odobrila, nego da se ponašaju kao odgovorni akteri koji pokušavaju da zajednički dođu do onog što je cilj celog čovečanstva, a to je da se sa što manje žrtava izađe na kraj s ovom krizom“, navodi profesor.
Vic o EU koji sve objašnjava
Sagovornici Sputnjika slažu se i da je u krizi zakazala Evropska unija, koja je na primeru Italije i Španije pokazala da nije nikakva zajednica vrednosti već konglomerat država.
„Samo su se malobrojne države kao što su Rusija, Kina i Kuba potrudile da pomognu drugima. Solidarnost ne postoji. Italiji pomaže Rusija, a Amerika je uzaptila 500.000 maski Italiji u trenutku kad je kriza izbijala. EU se pokazala kao moralno nedorasla“, konstatuje Koprivica.
Branko Anđić ponašanje Evrope ilustruje američkim vicom da u slučaju drastične krize EU sedne pa piše prvo plavu, belu, crvenu, žutu knjigu, dok Amerikanci naprave „task fors“ (snage za brzo reagovanje).
„EU ima dva velika problema. Jedan je posledica prebrzog proširenja posle pada Berlinskog zida. Drugi je rak-rana što je ostala ekonomski džin, a politički patuljak i nikada nije formirala zajedničku spoljnu politiku. Uz kratko istorijsko pamćenje zbog čega mnogi evropski narodi ponavljaju greške, problem je takođe što EU nikada nije definisala normalnu politiku komunikacije“, objašnjava Anđić. Zato je i moguće, kaže on, da predstavnik EU u Srbiji kaže kako je Unija u poslednjih 20 godina mnogo više pomagala našoj zemlji od Kine i Rusije. Ali šta je uradila za nas danas, pita na kraju Anđić.
Pročitajte još:
