Među navedenim zemljama nema Srbije, a u Briselu kao objašnjenje navode da Srbija nije tražila spoljnu finansijsku pomoć.
„Srpske vlasti trenutno ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i zato se nisu obratile MMF-u za finansijsku podršku“, kažu u Evropskoj komisiji za Tanjug, na pitanje zašto je Srbija izuzeta iz ovog paketa pomoći.
Evropska komisija navodi da će pomenuta sredstva u visini od tri milijarde evra biti obezbeđena uz podršku MMF-a, a jedan od kriterijuma za dobijanje ove pomoći je zahtev zemlje MMF-u za pokretanje Instrumenta hitnog finansiranja, sa čim je, kako ističu, Srbija bila upoznata.
Prema najavi iz Brisela, makrofinansijska podrška od tri milijarde evra biće raspodeljena na zemlje koje su se obratile MMF-u za hitnu pomoć zbog problema u platnom bilansu.
Predviđeno je da će Albanija dobiti 180 miliona, BiH 250 miliona, Gruzija 150 miliona, Jordan 200 miliona, Kosovo 100 miliona, Moldavija 100 miliona, Crna Gora 60 miliona, Severna Makedonija 160 miliona, Tunis 600 miliona i Ukrajina 1,2 milijarde evra.
Ova sredstva biće dostupna tokom 12 meseci u formi zajmova po visoko povoljnim uslovima, kako bi se pomoglo zemljama da pokriju neposredne i hitne finansijske potrebe, navode u Komisiji.
„Podrška našim susedima je neophodna tokom krize kako bi ceo region bio stabilan. Ovi krizni program makroifinansijske pomoći će omogućiti da deset zemalja obezbedi makroekonomsku stabilnost, da sačuvaju građane i preduzeća tokom krize“, kaže potpredsednik Evropske komisije zadužen za ekonomiju u funkciji građana.
Ovaj predlog Komisije dolazi kao dodatak na paket solidarnosti Tim Evropa, koji je već predstavljen u cilju pomoći partnerskim zemljama, a koji obuhvata finansijsku pomoć od 410 milona evra za svih šest zapadnobalkanskih zemlja.
