To pitanje je od značaja i zbog toga što je virus još nepoznanica i u ovom trenutku se ne zna da li će biti drugog talasa pandemije i kako bi on izgledao. Teško da je moguće čekati da virus u potpunosti prođe. Uostalom, otkako je pandemija zahvatila svet, neki nisu ni stali sa poslom, podseća počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Oni koji su nešto proizvodili su, kako primećuje, najčešće i radili.
„Sam policijski čas i vanredne mere uticale su na one delatnosti koje nisu bile dozvoljene, kakvi su ugostiteljski objekti. Svim drugima u privredi nije bilo zabranjeno da rade. I dalje je pretežan deo firmi radio i on i sada radi. Prema tome, nema nekog posebnog razloga da bude drugačije“, kaže sagovornik Sputnjika.
Rad u timovima, firmin prevoz — neke od mera po povratku na posao
On zato smatra da je sledeći iskustvo onih koji su sve vreme epidemije radili zajedno i nije došlo do širenja virusa, moguće da poslodavci organizuju posao tako da ne trpi ni biznis, ni da se dovodi u pitanje zdravlje ljudi.
Najavljeno otvaranje zanatskih i uslužnih radnji podrazumeva veće kretanje, ali s obzirom na to da, kako mu se čini, virus jenjava, rizik po zdravlje može biti znatno umanjen uz poštovanje nekih mera bezbednosti.
On ukazuje na primere gde su ljudi u firmama radili svaki drugi dan, podeljeni u dva tima, tako da bi u slučaju opasnosti, ako se neko razboli, a zbog čega bi u izolaciju morao da ode svaki član tog tima, onaj drugi tim preuzimao poslove kako firma ne bi stala. Tamo gde nije došlo do obolevanja, mere su se poštovale, postojala su zaštitna sredstva, poštovana je distanca, a značilo je i to što je sama firma organizovala prevoz, tako da je smanjila rizik od prenosa virusa u gradskom prevozu. Bilo je od značaja i to što, mimo odlaska na posao, nije bilo drugih kontakata, jer bi zaposleni išli kući zbog policijskog časa.
Zdravlje na prvom mestu
Odgovarajući na pitanje bezbednog organizovanja posla dok epidemija još traje, epidemiolog prof. dr Radovan Čekanac, nekadašnji načelnik Instituta za epidemiologiju VMA, kaže da kao lekar razmišlja prvenstveno o životu i zdravlju ljudi.
„U svakom slučaju i ekonomski aspekt je veoma bitan, tako da može da se pokrene ono što najmanje ugrožava zdravlje ljudi. Normalno, uz preduzimanje mera zaštite, distanciranja. To mogu građevinci na otvorenom, gde ti kontakti nisu rizični i neki slični poslovi“, smatra Čekanac.
Ovaj epidemiolog koji je, iako u penziji, svoju stručnost stavio na uslugu Kriznom štabu za borbu protiv korona virusa u Kraljevu, čiji je koordinator, smatra da treba biti vrlo oprezan, zato što je upravo taj ekonomski aspekt i doveo do ovakve krize u svetu.
Taj ekonomski deo je preovladao da se pravovremeno ne preduzmu mere koje bi koštale profita mnoge kompanije, kaže on za Sputnjik i podseća da se sve znalo kada je epidemija krenula u Kini, koja je celu jednu svoju provinciju od 12 miliona ljudi stavila u izolaciju. Ali je svet, kaže, to neozbiljno shvatio.
„Bez obzira na sve, mnogo će zavisiti od epidemiološke situacije koja će se verovatno smiriti u narednom periodu. Dok god postoje slučajevi u regionu, makar se oni sveli na minimalnu meru, biće apsolutno veliki rizik da se radi i pitanje je koliko će se ljudi usuđivati da idu tamo gde mogu da se sretnu sa ljudima“, ističe Čekanac.
Turizam najviše pogođen
Zato je, smatra on, pitanje da li će u turizmu doći do oživljavanja posla, a upravo su zemlje koje zavise od turizma najviše pogođene. Po njegovoj oceni, to je i automobilska industrija, ali ona će moći da počne sa radom, a avio-saobraćaj koji je pretrpeo ogromnu štetu, radiće samo u nekim „razumnim merama“.
On smatra da iako će biti popuštanja nekih mera, ne sme da bude opuštanja. Dokle god postoji dnevno makar jedan-dva slučaja zaraženih, veliki skupovi, okupljanja, treba da budu zabranjeni, smatra ovaj epidemiolog.
Na oprez navodi i činjenica da je virus i dalje nepoznanica, kao što se ne zna kako bi izgledao drugi talas pandemije i hoće li ga uopšte biti. Smatra se da bi drugi pandemijski talas i novi slučajevi oboljenja bili mnogo manje zastupljeni tamo gde je u prvom talasu epidemija bila više zastupljena.
Faktor kolektivnog imuniteta
Čekanac na primeru Kraljeva, gde je koordinator Kriznog štaba, kaže da danas imaju 26 zaraženih, a 96 odsto njih je došlo iz drugih područja gde su otkriveni. To znači da u Kraljevu nema lokalne transimisje, zbog čega je i ocena da je nivo kolektivnog imuniteta u Kraljevu mali.
Epidemiolog napominje da će tek na leto, kada budu nabavljeni testovi, u Srbiji krenuti ispitivanje kolektivnog imuniteta. Taj kolektivni imunitet podrazumeva da je virusom bilo zaraženo oko 70 odsto populacije jedne sredine, da bi se moglo reći da je ona stekla imunitet na virus. U slučaju ukidanja vanrednih mera, mesta koja nisu stekla taj kolektivni imunitet, bila bi pogođenija novim talasom obolevanja od virusa korona, konstatuje on.
Zato sagovornik Sputnjika smatra da i taj aspekt treba imati u vidu kada se govori o rizicima koje bi po zdravlje ljudi mogao da ima njihov povratak na posao.
