Najnovija analiza tih čudnovatih čestica isključila je sva moguća objašnjenja njihove pojave standardnim modelom. Standardni model je teorija u fizici elementarnih čestica koja uspešno opisuje tri od četiri fundamentalne interakcije između elementarnih čestica od kojih se sastoji sva poznata materija: elektromagnetizam i jaku i slabu nuklearnu interakciju.
Prema dosadašnjim saznanjima, novootkrivene čestice mogu se objasniti jedino van principa standardnog modela, što bi značilo da će za njihovo tumačenje možda biti potrebna neka sasvim nova fizika.
Neki smatraju da se radi o dokazu supersimetrije
U naučnoj zajednici pojavile su se nove teorije o tome šta bi mogle biti zagonetne čestice ako zaista dovode u pitanje standardni model, piše hrvatski portal „Indeks“.
Astrofizičar Derek Foks smatra da bi se moglo raditi o stau neutrinima, odnosno težem obliku tau neutrina. Takav scenario odgovarao bi supersimetriji ─ teoriji da sve elementarne čestice imaju svoje mnogo masivnije supersimetrične partnere.
Problem je u tome što drugi eksperimenti osmišljeni za otkrivanje supersimetričnih čestica, poput Velikog hadronskog sudarača u CERN-u, u blizini Ženeve, nisu uspeli da uoče takve čestice.
Važna CPT simetrija
Za naučnu disciplinu koja proučava razdoblje neposredno nakon Velikog praska, važan je pojam simetrije, ideja da fizički zakoni ostaju uprkos nekom zahvatu (transformaciji) na fizičkom sistemu. Takve se transformacije nazivaju simetričnim transformacijama. Na primer, rezultati eksperimenta ne bi smeli da zavise od pozicije laboratorije ili od trenutka u istoriji u kojem se izvode.
Ove simetrije označavamo kraticama. C je kratica za promenu koja zamenjuje česticu antičesticom, a da pritom ne utiče na njeno ponašanje. P označava simetriju transformacije pariteta, pri čemu se fizika u jednom scenariju ne razlikuje od one u slici u ogledalu. T predstavlja simetriju preokreta vremena, što znači da postupak odigran unazad u vremenu ne krši nikakve fizičke zakone.
Poznato je samo nekoliko procesa u kojima su uključene standardne čestice koji krše C, P ili T simetriju. Međutim, u svim tim slučajevima kao kompenzacija krše se i ostale dve simetrije, tako da se, gledajući u celini, simetrija CPT nikada ne narušava, piše „Nju sajentist“.
Godine 2018. Nil Turok i njegovi saradnici Latam Bojl i Kiran Fin pokušavali su da otkriju kako bi izgledala CPT simetrija u najranijim trenucima našeg svemira. Njihove računice došle su do toga da je u Velikom prasku postojao strogo ograničen broj i vrsta čestica. Među njima se našla hipotetička čestica desnog neutrina koja je bila kandidat za tamnu materiju.
Kandidata za tamnu materiju ima dosta. Međutim, ovaj desni neutrin imao je masu od 500 biliona elektronvolti, odnosno, što Turok u to vreme nije znao, istu masu kao čestice koje je zabeležio balon ANITA.
Paralelni svemiri
Ako je ova pretpostavka tačna i ako se u prvim trenucima stvaranja svemira održala CPT simetrija, onda je naš svemir sadržavao jednake količine materije i antimaterije. Ove dve stvari se međusobno ne podnose i kada bi se srele, odmah bi se uništile, ostavljajući za sobom samo energiju.
S obzirom na to da u današnjem svemiru ima mnogo više materije nego antimaterije, mnogi kosmolozi smatraju da simetrija CPT nije bila u potpunosti održana na početku stvaranja svemira.
Zato su se Turok i njegove kolege zapitali: kako to da uopšte postoji naš svemir?
Odgovor, izgleda, opet leži u CPT simetriji. Tako Turok pretpostavlja da su se, ako se želi očuvati CPT simetrija, tokom Velikog praska stvorila dva paralelna svemira, s tim da je većina materije završila u našem svemiru, a većina antimaterije u drugom, paralelnom svemiru.
U tom drugom svemiru sve bi trebalo da ide u suprotnom smeru, a zvezde ili planete bile bi sačinjene od antimaterije, a ne od materije. Što je još začuđujuće, ovaj bi se svemir s vremenom vraćao unazad prema Velikom prasku, a ne širio od njega kao naš svemir.
Potrebne su dodatne potvrde
Ideja o ovakvom paralelnom svemiru radikalan je iskorak od trenutne kosmologije, ali Turok veruje da će on i kolege uspeti da razreše sve poteškoće bez uvođenja još jedne nove čestice.
Ako je ANITA zaista uhvatila desni neutrin koji predviđa teorija antisvemira, onda bi trebalo da ga otkriju i druge neutrinske opservatorije. Opservatorija „Ajs kjub neutrino“ nije naišla na takve čestice.
S druge strane, teorijski fizičar Luis Ančordoki smatra da se visokoenergetski tau neutrin može zameniti s mion neutrinom niže energije, koji je „Ajs kjub neutrino“ već uočio. To bi značilo da su i ANITA i „Ajs kjub neutrino“ možda otkrili dokaze o postojanju paralelnog svemira.
