Odjednom, suočeni s nedostatkom društvenih interakcija, mnogi od nas se osećaju usamljenije. Da bismo prebrodili usamljenost, nastojimo da ispunimo prazninu korišćenjem društvenih mreža, piše portal „Konverzejšn“.
Kad provodimo vreme sa drugom osobom doživljavamo unutrašnje zadovoljstvo. Studije skeniranja mozga pokazuju da se subkortikalne regije mozga, kao što je ventralni strijatum, aktiviraju kada čovek prima novčane i društvene nagrade. Kad se osećamo usamljeno i odbačeno, umesto toga aktiviraju se delovi mozga povezani sa uznemirenošću.
To bi moglo da bude posledica evolucije koja nas tera da uspostavimo i održavamo društvene veze da bismo obezbedili opstanak.
Usamljeni ljudi se, takođe, negativnije fokusiraju i anksiozno gledaju na ljudske namere. Ponekada to može da postane toliko snažno da nas čini još usamljenijima — stvarajući začarani krug.
Nisu svi ljudi isti
Osobe s ekstrovertnijim tipom ličnosti traže više društvenih aktivnosti i izražavaju intenzivniji pristup društvenim mrežama. S druge strane, neurotičniji ljudi više teže ka tome da se izoluju.
Usamljenost je već neko vreme prepoznata kao značajna pretnja telesnom i mentalnom zdravlju.
Kako se najbolje nositi sa usamljenošću i izolacijom?
Ako se osećate usamljeno, pokušajte da identifikujete negativne misli i definišete ih samo kao pretpostavke, a ne kao činjenice. Drugo, pridruživanje grupi za podršku pokazalo se kao veoma dobro i produktivno, prenosi portal Kliks.
Društvene mreže su česte mete kritika, ali mnogi ljudi koji se povuku u samoizolaciju sada se oslanjaju upravo na internet i njegove alate.
Važan aspekt koji nedostaje društvenim mrežama, poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera, je neverbalni znak — poput osmeha, gesta ili pogleda. Iako alati mogu biti korisni tokom izolacije, fizička prisutnost druge osobe ipak nedostaje.
Pročitajte još:
