Kada su sovjetskog obaveštajca Britanca Kima Filbija pitali šta smatra glavnim dostignućem tokom svog rada u obaveštajnoj službi, on je sa primetnim engleskim naglaskom ponavljao:„Prohorovka, Prohorovka..“.
U blizini železničke stanice Prohorovka 12. jula 1943. godine odigrala se najveća tenkovska bitka za sve vreme Drugog svetskog rata, a i u čitavoj istoriji ratovanja.
Bitka kod Prohorovke bila je deo bitke kod Kurska, a pobeda sovjetskih snaga napravila je prekretnicu u ratu i slomila nacističku vojnu mašineriju.
Kako je „Kembrička petorka“ doprinela pobedi u bici kod Kurska
Uoči bitke kod Kurska iz izveštaja obaveštajaca Kima Filbija i Džona Kernkrosa zvaničnici u Moskvi su saznali da je nemačka komanda u potpunosti obaveštena o rasporedu odbrane sovjetskih snaga.
Samo nekoliko dana pre odlučujuće bitke Štab Vrhovne komande naredio je tajno premeštanje vojske, što protivnik nije očekivao.
Plan bitke je izmenjen, ali je i dalje postojao tehnički problem – uoči tenkovske bitke sovjetske vojne mašine bile su ipak slabije od nemačkih. Na primer, da bi probio oklop nemačkog teškog tenka „Tigar“, sovjetski tenk T-34 se morao približiti na rastojanje od 500 metara, dok je „Tigar“ mogao probiti oklop na sovjetskom tenku sa rastojanja od dva kilometra.
Kim Filbi je 1942. godine dobio tehničke podatke o materijalu oklopa novih nemačkih tenkova. Međutim, informacije su smatrane pouzdanim samo ako se potvrde informacijama iz drugih izvora, koji su dobijeni nezavisno jedni od drugih.
Sovjetski obaveštajac Džon Kernkros je u to vreme služio u centru za šifrovanje u Blečli parku.
Podsetimo, Filbi je znao sve članove „Kembričke petorke“, osim Kernkrosa. U Blečli parku nalazila se prenosna mašina za šifrovanje „Enigma“, koju su Englezi ukrali od Nemaca još pre rata. Presretanje i dešifrovanje protivničkih poruka od izuzetnog značaja vođeno je u okviru britanske operacije „Ultra“.
Kao saveznik, Velika Britanija je mogla da razmenjuje informacije sa Moskvom, a posebno u najtežem periodu od početka rata i u fazi odlučujućih bitaka. Međutim, London to nije učinio, tako da su sovjetski obaveštajci iz Britanije na neki način ispunjavali savezničke dužnosti svoje Vlade.
Džon Kernkros je predao Moskvi tehničke karakteristike nemačkog „Tigra“, a konkretno materijal od koga je napravljen oklop, čime su potvrđene informacije koje je ranije poslao Filbi.
Zahvaljujući tim vestima, sovjetski oružari su uspeli da naprave brzo nove vrste municije, koja je probijala moćni oklop nemačkog tenka.
Pored toga, Kernkros je predao mapu na kojoj su bila označena mesta sa nemačkim aerodromima u oblasti Kursk. Ti aerodromi su bili mete artiljerije Crvene armije uoči nemačke ofanzive, kada je uništeno do 500 nemačkih aviona.
Džon Kernkros je za doprinos u bici kod Kurska nagrađen ordenom Crvene zastave.
Obaveštajci iz Velike Britanije osujetili mnoge planove sovjetskih neprijatelja
Međutim, čuvena Bitka kod Kurska je samo jedna od epizoda u radu „Kembričke petorke“ tokom Drugog svetskog rata.
Tokom bitke za Moskvu, Kim Filbi je najavio napad Japana na Singapur, čime su potvrđene informacije iz Tokija koje je ranije poslao Rihard Zorge.
To je značilo da se Japanci u tom momentu ne spremaju za napad na SSSR, što je omogućilo sovjetskom rukovodstvu da hitno prebace divizije iz Sibira i Dalekog istoka kod Moskve, gde se rešavala sudbina zemlje.
Tokom celog rata Kim Filbi je redovno izveštavao Moskvu o situaciji sa otvaranjem Drugog fronta i namerama saveznika koji, kako je poznato, nisu mnogo marili za savezničke akcije.
Sovjetski obaveštajac Entoni Blant je izvestio centar u Moskvi o pregovorima između generala SS-a Karla Volfa s Amerikancima. U zamenu za okončanje rata na Zapadu, lični predstavnik Hajnriha Himlera garantovao je da će nemačke snage ratovati samo protiv SSSR-a. Staljin je zatražio zvanično objašnjenje od Engleske i SAD, nagoveštavajući da će ceo svet saznati za njihove tajne pregovore. Strepeći od osuda javnosti, zemlje su odustale od posebnih dogovora sa predstavnicima fašističke Nemačke. Ta priča je poslužila kao osnova za legendarni sovjetski film „Sedamnaest trenutaka proleća“.
Zahvaljujući Blantu, Moskva je saznala i za tajne pregovore sa Italijom, koje su Engleska i SAD vodile preko Vatikana. Musolini je smenjen i uhapšen, a saveznici su potpisali primirje sa šefom novog italijanskog kabineta ministara. Sovjetski Savez nije bio obavešten. Vašington i London su bili prinuđeni da prihvate predlog Moskve o stvaranju komisije za vođenje pregovora sa državama koje pokušavaju da se otrgnu uticaja Trećeg rajha.
U jesen 1944. godine Moskvu su posebno zainteresovale Himlerove direktive, koje je dobila od Džona Kernkrosa. Nacisti su nameravali da u Nemačkoj i drugim okupiranim zemljama formiraju grupe koje bi bile zadužene za izviđanje, sabotažu i obezbeđivanje sopstvene sigurnosti. Predvodili bi ih oficiri SS-a i odani nacisti. Grupu dobro obučenu za ubijanje, pravljenje i korišćenje eksploziva i hemijskih otrovnih supstanci kontrolisali bi Himler, Kaltenbrauner i Borman.
Međutim, nacisti nisu uspeli da ostvare plan, zahvaljujući upozorenju koje je predao Kernkros.
Još jedna od mnogobrojnih epizoda odigrala se početkom 1945. godine, kada je obaveštajac Gaj Bardžes uspeo da dođe do zapisa sekretara britanske delegacije koja je učestvovala na Krimskoj konferenciji u Jalti u februaru iste godine.
U dokumentu je bio jasno izražen stav Engleza kada je reč o osnovnim pitanjima posleratnog uređenja Evrope.
Staljin je obavešten o tome, a dobijene informacije su značajno pomogle u pripremi sovjetske strane za učešće u konferenciji.
Prema rečima članova „Kembričke petorke“, tokom Drugog svetskog rata delovali su u skladu sa mogućnostima. „Petorka“ je poslala ogroman broj značajnih informacija Moskvi. Od 1941. do 1945. godine Džon Kernkros poslao je 5.805 tajnih dokumenata, Gaj Berdžes – 4.605, Donald Maklin – 4.593, Kim Filbi – 914 tajnih dokumenata, dok je Entoni Blent poslao imena stotina stranih obaveštajnih agenata širom sveta i svu poštu stranog diplomatskog korpusa akreditovanog u Londonu.
Kim Filbi je kasnije govorio da se celog života osećao kao oficir sovjetske obaveštajne službe.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
► „Kembrička petorka“ — najuspešnija špijunska mreža u istoriji
► Kako su sovjetski obaveštajci osvojili arhiv nemačkog Abvera
► O ovome se ne govori: Sa čime se Crvena armija suočila prilikom napada na Berlin
