Nemačka vojska smatrala je Austriju alpskom tvrđavom, a nacisti su računali da će tu pružiti dug i istrajan otpor Sovjetskim snagama.
Na prilazima austrijskoj prestonici podignuta je odbrambena linija, koju je činilo nekoliko redova rovova. U gradu je gotovo svaka kamena kuća bila pripremljena za dugotrajnu bitku - prizemni prozori i vrata su bili zatvoreni ciglom ili vrećama peska, dok su na gornjim spratovima bili napravljeni položaji za mitraljesce i snajperiste.
Kako bi slomili nacističku odbranu, komanda Crvene armije razradila je plan koji je predviđao tri istovremena napada – četvrta gardijska armija i prvi mehanizovani gardijski korpus napadali su sa jugoistoka, a šesta gardijska tenkovska armija i 18. tenkovski korpus – sa juga i jugozapada. Kako nemačke snage ne bi imale mogućnost da se povuku, sa zapada je ka Beču jurišao deo jedinica devete armije.
Sovjetskim vojnicima je bilo naređeno da očuvaju grad koliko je god moguće, jer je austrijska prestonica s pravom smatrana arhitektonskim i istorijskim biserom Zapadne Evrope.
Zbog toga je glavnu ulogu imala pešadija uz podršku tenkova i samohodnog oruđa.
„Austrijo, probudi se!“
Crvenoarmejci su u napadu računali na pomoć predstavnika austrijskog otpora, koji su ponudili pomoć svega nekoliko dana pre napada. Liniju fronta prešao je major Vermahta Karl Sokol, koji je bio vođa grupe patriota. Oni su nameravali da podignu ustanak u gradu. Austrijanci su svoju operaciju nazvali „Radecki“, po imenu čuvenog austrijskog feldmaršala.
Ustanici su dobili radio-stanicu od sovjetske obaveštajne službe, i pomoću nje su planirali da koordinišu akcije. Međutim, operacija je propala, jer su Nemci saznali za nju, tako da su dan pre početka napada uhapsili većinu učesnika u ustanku.
Pored toga, sovjetska komanda se oslanjala i na osećanje odgovornosti stanovnika Beča. Maršal Tolbuhin se putem radija obratio stanovništvu s apelom da ne napuštaju grad, nego da ostanu i spreče njegovo uništavanje koliko god mogu.
Nakon tog saopštenja, sovjetska avijacija je bacila letke sa njegovim tekstom iznad grada. Međutim, Bečlije nisu hteli da rizikuju svoje živote, samo je nekoliko članova oragnizacije otpora „Austrijo, probudi se!“ pomagalo sovjetskim vojnicima kada su uspeli da se probiju u grad.
Napad na Beč počeo je bitkama na periferiji 5. aprila. Prvog dana borbe sovjetske snage su sasvim malo napredovale prema gradu. Bilo je teško upravljali tenkovima u uskim ulicama, što je iskorišćavala neprijateljska protivtenkovska artiljerija.
Uprkos tome, pritisak Crvene amrije je rastao, a u pojedinim delovima tenkisti su ipak uspeli da probiju i poslednju liniju odbrane. Šestog aprila ujutru jedinice Crvene armije uspele su da se probiju do južnih delova Beča.
Za tri dana, od 7. do 9. aprila 1945. godine, sovjetske snage su uspele da dođu praktično do centra austrijske prestonice.
Bitka za Carski most
Jedna od ključih bitaka vođenih za oslobađanje Austrije, bila je bitka za Carski most (Reichsbrücke). Jedanaestog aprila ujutru odred vojnih brodova uz podršku brodova sa minobacačima, naoružanih sistemima „Katjuša“, stigli su do mosta, gde se pod okriljem dimne zavese iskrcalo stotinu i nešto vojnika.
Nakon više od 24 časa iscrpljenim vojicima u pomoć je pristigao bataljon sedme gardijske vazdušno-desantne divizije.
Trinaestog aprila ujutru mornarica je nanela udar zadnjim redovima protivnika, a u uskoro su u pomoć pristigli i samohodni sistemi, nakon čega je most konačno pao u ruke sovjetskih vojnika.
Zauzimanjem Carskog mosta zvanično je bila smoždena nemačka odbrana.
U napad na Berlin!
Gubitkom Beča, Nemačka je izgubila celu Istočnu Austriju, čija je industrija do poslednjeg dana snabdevala Treći rajh oružjem i municijom. Crvenoj armiji bio je otvoren put ka Berlinu.
Hrabrost i junaštvo vojnika i oficira, koji su se izborili za austrijsku prestonicu, istaknuti su specijalnom medaljom „Za osvajanje Beča“. Priznanje je počelo da se dodeljuje u leto 1945. godine, a do sada je nagrađeno više od 277.000 ljudi.
Osim toga, 50 vojnih jedinica i formacija, koje su se istakle tokom operacije, dobili su počasni naziv „Bečki“.
Na inicijativu Bečlija, Carski most je od 1946. do 1956. godine nosio naziv „Most Crvene armije“, a nedaleko od njega bio je postavljen prvi, drveni, spomenik sovjetskim vojnicima, koji su dali živote za oslobađanje austrijske prestonice od nacista.
Svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
► Crvenoarmejci su se, kao oluja, obrušili na Berlin
► Kako je potpisan akt o kapitulaciji Nemačke u Drugom svetskom ratu
► Bečki valcer pobede: 75 godina od oslobođenja Beča i logora Kajzerštajnbruh
