Ovako Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, komentariše situaciju sa pandemijom koronavirusa u Africi i podatke Svetske zdravstvene organizacije prema kojima je broj žrtava u tom delu sveta prošle nedelje skočio za 60 odsto, dok je broj obolelih zabeležio porast od 51 odsto. Prema podacima Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od posledica koronavirusa preminulo je više od 1.000 ljudi.
Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku u svetu postoje dva ogromna područja kojima bukvalno preti katastrofa – jug Azije (Indija, Pakistan, Bangladeš) i Podsaharska Afrika.
„Dok je u Severnoj Africi epidemija već prisutna neko vreme zbog blizine Evrope, talas epidemije se sada približava Podsaharskoj Africi, gde je situacija naročito osetljiva. Vrh epidemije tamo još nije dostignut. Iako je prema poslednjim podacima Kovidom-19 zaraženo više od 19.000 ljudi, to je sasvim sigurno nerealna cifra, jer su to zemlje u kojima gotovo da ne postoje testiranja, pa su prave brojke verovatno veće od prijavljenih“, ocenjuje Korkodelović.
Šta podgreva mračne projekcije UN za Afriku
U Podsaharskoj Africi, kao i u Indiji, kaže sagovornik Sputnjika, teško je obezbediti socijalnu distancu i bazične higijenske uslove. Afrika ima više od milijardu i 200 miliona stanovnika, od čega su oko 56 odsto u urbanim sredinama koje se uveliko sastoje od siromašnih, prigradskih naselja, gde je gotovo nemoguće obezbediti socijalnu distancu.
„U Africi samo 34 posto domaćinstava ima protočnu vodu i uopšte uslove za neki pristojan pristup vodi. Kako u takvim uslovima obezbediti pranje ruku i održavati osnovnu higijenu?“, pita se Korkodelović.
Koliko je Afrika u nezavidnom položaju u odnosu na razvijene delove sveta, Korkodelović ilustruje podatkom da na tom kontinentu na hiljadu stanovnika dolaze 2,2 medicinska radnika, za razliku od Evrope u kojoj na hiljadu ljudi dolazi 14 medicinskih radnika.
Takođe, za razliku od razvijenih delova sveta koji mogu da odvajaju ogromne finansijske pakete pomoći svojoj privredi, firmama i pojedincima, poput Kine, EU ili SAD, niz afričkih zemalja nije u situaciji da to učini.
Zemlje na najvećem udaru
Na pitanje, koje bi afričke zemlje mogle biti u najvećoj meri pogođene pandemijom, Korkodelović kaže da je to nezahvalno komentarisati, ali da bi to pre svega mogle biti zemlje koje su najviše bile uključene u proces globalizacije:
„To su Južna Afrika, koja će biti pogođena ekonomski zbog niza međunarodnih veza koje ima, kao i Nigerija, afrički džin koji ima preko 170 miliona ljudi i koja u okolini svog najvećeg grada Lagosa ima niz siromašnih predgrađa. Sa druge strane, Južna Afrika je industrijski najrazvijenija zemlja u Podsaharskoj Africi i ona će sigurno unaprediti proizvodnju i maski i neinvazivnih respiratora. Međutim, takođe je i jedna od zemalja u svetu koja je najviše razdirana kriminalom, pa je teško održavati vanredno stanje koje je tamo uvedeno“.
Šta Africi ide na ruku
Prema rečima našeg sagovornika, ono što jeste prednost i što može da pomogne je to što i Afrika ima dominantno mlado stanovništvo koje, kako su pokazala iskustva i Vuhana i Evrope, mnogo manje oboleva.
Udar pandemije bi, dodaje naš sagovornik, moglo da ublaži i postojanje jakih porodičnih veza među Afrikancima, naviklim da pomažu jedni drugima, kao i činjenica da određene tamošnje kulture često same od sebe uspevaju da se odbrane pred naletima katastrofalnih događaja.
Uloga međunarodne zajednice i velikih sila
U tom smislu, napominje Korkodelović, ključna je uloga međunarodne zajednice, međunarodnih institucija i velikih sila. Čovečanstvo, kako kaže, mora da se ujedini, ako ne radi interesa zemalja u razvoju, ono radi vlastitog.
„Jedan od direktora Svetske zdravstvene organizacije je upozorio da će, ukoliko koronavirus ne bude obuzdan i kontrolisan u Podsaharskoj Africi i na jugu Azije, Evropa i SAD doživeti drugi, treći, pa čak i četvrti talas pandemije. Zato je izuzetno važno da razvijene zemlje porade na medicinskoj pomoći“, objašnjava Korkodelović i dodaje da Kina već održava veze sa afričkim zemljama.
„Oni su već organizovali, kao što to čine za brojne druge zemlje, niz zajedničkih projekata i predloga za borbu protiv kovida. Tako da očekujem da će Kina imati veliku ulogu u delovanju protiv pandemije u Africi“, ukazuje Korkodelović.
Kako kaže, pored medicinske, veoma je važna i finansijska pomoć, jer je privreda Afrike u velikoj meri pogođena epidemijom, još od izbijanja virusa u Kini krajem januara.
„Kidaju se lanci snadebavanja, a Afrika, koja je veliki snabdevač Evrope i razvijenog sveta sirovinama, pre svega naftom, žestoko je pogođena ograničavanjem izvoza. Takođe, druga izuzetno važna grana u Africi je turizam, koji je potpuno zamro od izbijanja pandemije“, primećuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, jednako kao što bi iz Afrike mogao da usledi drugi, treći i četvrti talas epidemije, tako bi mogao da usledi i ogroman priliv izbeglica, ukoliko epidemija uzme maha.
„Niz tamnošnjih zemalja je i inače načet korupcijom, neke su načete slabim političkim vođstvom, a neke delovanjem takozvane Islamske države i drugih verskih fanatičkih organizacija. To sve može da se preliva van granica jedne propale države, a onda da se širi van afričkog kontinenta. I u tome leži interes razvijenih zemalja i međunarodnih institucija da pomognu zemljama u Africi“, kategoričan je Korkodelović.
Trampova odluka ugrozila i Afriku
Odluka američkog predsednika Trampa da u celokupnoj ovoj situaciji obustavi finansijsku pomoć Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, navodi naš sagovornik, u nizu afričkih zemalja doživljena je kao akt izdaje, jer smatraju da takav potez po njih može da ima razorne posledice.
„Čini se da neke simbolike ima i u tome što se upravo sada na čelu SZO nalazi nekadašnji etiopski ministar zdravlja i spoljnih poslova, koji je neka vrsta „gromobrana“ od napada koji dolaze iz Vašingtona i optužbi da je SZO prokineska“, zaključuje Borislav Korkodelović za Sputnjik.
