Ne samo sada s kovidom nego i pre pandemije bilo je jasno da vladajuće strukture treba da opredele strateške sektore u zemlji i da to mora da bude pod skutima države, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić. Koronu zato, ističe on za Sputnjik, treba shvatiti kao opomenu da vladajuća elita treba da na bazi sektorskih analiza napravi operativna dokumenta koja će služiti strateškom nacionalnom interesu.
Đukić navodi primer naizgled nevažnog proizvoda kao što je kvasac koji je Srbija pre pandemije uvozila iz Hrvatske a sada je osposobila fabriku u Senti da proizvodi taj artikal. Slično je i sa proizvodnjom lekova, kao i sa prehrambenom industrijom, jer, kako napominje, u ekonomiji ne postoji solidarnost nego samo ogoljeni interes.
Procesi koji slede posle korone
Ne iznenađuju zato, prema rečima Đukića, ni najave Nemačke i Italije da će strateške kompanije zatvoriti za, kako je rečeno, strane štetne uticaje.
„Mislim da je primereno ovo što radi Nemačka i da Srbija treba da nauči lekciju da određene strateške stvari vezane za razvoj nekih sektora organizuje tako da se radna snaga dugoročnije vezuje za te sektore“, kaže Đukić.
On veruje da treba preispitati i višegodišnje podsticanje stranih investicija kroz subvencije na teret poreskih obveznika. Kako napominje, nije reč o tome da li je neko za ili protiv stranog kapitala nego o ranjivosti ekonomija kada dođe do ovakvih katastrofa.
„Najbitnije je da se otreznimo i da vlast uz angažman meritornih ljudi učestvuju timski u izradi ključnog dokumenta kojim će se rukovoditi i sadašnje i buduće vlade. Mehanizmi institucija, ne strategije na bazi mantri nego na bazi temeljene analize. Plati u svetu onog ko najbolje zna i koristi to kao osnovu da bi te to učinilo manje ranjivom“, savetuje Đukić.
Uspostaviti „minimum samodovoljnosti“
Dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu ističe da slika ekonomonije i politike posle korone neće biti ista, a kako kaže za Sputnjik, voleo bi da kada govorimo o strateškom razmišljanju vidi Srbiju u narednim godinama kao zemlju koja ipak pokušava da uspostavi neki „minimum samodovoljnosti“.
„U ovom trenutku neuporedivo su bolje prošle zemlje koje imaju sopstvene prehrambene kapacitete, neki minimum samodovoljnosti u farmaceutskom sektoru, i koje imaju monetarni suverenitet. U narednim mesecima i godinama ti argumenti će biti sve bitniji“, konstatuje Nikolić.
On napominjeda iako je mala zemlja kao što je Srbija ograničena i ekonomskim, i političkim kapacitetima da kao Nemačka ili neka veća ekonomija trasira svoj strateški put, ona ipak već godinama ima prepoznatljive smernice.
„To jeste EU, ali smo poslednjih godina uspostavili gotovo strateške i vrlo čvrste ekonomske veze i sa drugim zemljama poput Kine i Rusije. To se vidi i iz statističkih podataka, koji pokazuju da više ne postoji čvrsta veza između naše dinamike i dinamike zemalja evrozone. Jeste da su oni naši najvažniji ekonomski partneri i da, recimo, samo Italija i Nemačka učestvuju u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije s četvrtinom, ali to više nije tako čvrsto. Poslednjih 7-8 meseci su se te putanje razišle i ova kriza je to samo produbila“, kaže Nikolić.
Asimetrične ekonomske posledice pandemije
Uz ocenu da će se ekonomske posledice pandemije asimterično odraziti na zemlje, Nikolić ističe da je Srbija u krizu ušla sa određenim prednostima, što se vidi iz prognoza koje je za dao MMF, koji je procenio da će srpska privreda ove godine pasti za tri odsto, ali da bi naredne mogla da poraste za 7,5 odsto.
„Nema dileme da smo mi pozicionirani mnogo bolje nego druge zemlje u regionu. Tri su razloga: u krizu smo ušli stabilnije i s većim rezervama, s boljom privrednom strukturom nego drugi, a moguće je – i to možda opravdava i tu relativno dobru ocenu Srbije – da je Fond uzeo u razmatranje i pakete pomoći koje su vlade zemalja skrojile kao odgovor na izazove koje kriza nosi i kao mogućnost da se ekonomije što pre oporave i vrate u normalnu kad stane vanredno stanje“, obrazlaže Nikolić, dodajući da će sve zavisiti od toga kada će se završiti zdravstena kriza.
Šta ide na ruku Srbiji
I profesor Đukić smatra da postoji više pozitivnih faktora koji utiču na poziciju naše zemlje.
„Zahvaljujući tome što je Srbija dočekala krizu s relativno malim stepenom zaduženosti, čak u odnosu na mnoge članice evrozone, to joj daje prostor da se formira paket koji ide dotle da udeo duga ne pređe 60 posto BDP. Ide nam na ruku i politika negativnih kamatnih stopa u ekstternom zaduživanju,kao i to što svako jačanje evra čini dolarske dugove manjim teretom. I vrtoglav pad cena nafte pogodovaće privredi Srbije na troškovnoj strani. Poslednji faktor koji će pozitivno uticati na poziciju Srbije jeste politika koju vodi i Nemačka –plaćanje radnika koji sede kući i mogu brzo da se vrate u proces čim prestane pandemija“, navodi naš sagovornik.
Ukoliko posle pandemije na bazi ekspanzije kineske privrede to posluži kao vučna snaga za nemačku privredu, budući da se i Srbija nalazi u tom krugu biće to, prognozira Đukić, dodatni olakšavajući faktor da sve fiskalne troškove koje je Vlada Srbije preuzela lakše podnese i izađe u 2021. godinu s relativno malim fiskalnim deficitom.
Pročitajte još:
- Biće kvasca i za izvoz
- Svetska banka predviđa minimalan pad BDP-a Srbije od 0,5 odsto u 2020.
- Ekonomija postkarantinskog sveta /video/
- MMF predviđa: BDP Crne Gore u 2020. pašće za 9 odsto, u Srbiji za tri
