Predstavljanje NATO-a kao miroljubive organizacije izazvalo je brojne negativne reakcije u Srbiji, koju je taj pakt bombardovao 78 dana.
Ministar je rekao da stručni saradnici i recenzenti koji rade na sadržaju udžbenika moraju da obrate pažnju na svaku rečenicu koja može da izazove polemike i da vode računa da one budu u skladu sa politikom koju vodi Srbija, te da ne vode narušavanju teritorijalnog integriteta, saopšteno je iz Ministarstva, a prenosi RTS.
„Očekujem i odgovornost svih institucija kao što je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čija je nadležnost praćenje nastave i rad sa savetnicima“, rekao je Šarčević, a navodi se u saopštenju tog Ministarstva.
Naime, na času geografije 8. aprila 2020. godine za učenike šestog razreda obrađena je lekcija „Integracioni procesi“, tokom koje je nastavnica govorila na temu međunarodnih organizacija.
U sklopu ove jedinice akcenat je na motivima integracionih procesa kao što su ekonomski, politički, vojno-strategijski i ukazuje se na značaj međunarodnih organizacija poput EU, UN, NATO-a i drugih.
Navodeći šta je program i cilj NATO-a, ona je kazala da je to rešavanje sporova među zaraćenim stranama.
Kako se ističe u saopštenju Ministarstva, „nakon bombardovanja 1999. godine, Kosovo i Metohija su stavljeni pod upravu UN kako bi se očuvala bezbednost stanovništva. Naša zemlja je članica Partnerstva za mir od 2006. godine, a ta organizacija učestvuje u radu NATO-a“.
Srbija je u zvaničnoj spoljnoj politici vojno neutralna država, bez obzira na članstvo od 2006. godine u Partnerstvu za mir, podseća Ministarstvo, te dodaje da kontinuirano radi na unapređenju i proveri sadržaja udžbenika kako bi se iznosili tačni podaci i to će biti zadatak i u narednom periodu.
