Jutro prošlog utorka američki predsednik je započeo nizom tvitova koji nisu ukazivali na to da će popustiti pred „starom dobrom pobunom“, kako je nazvao stavove guvernera saveznih država o tome da su oni nadležni za uvođenje troetapnih mera popuštanja restrikcija uvedenih u borbi protiv epidemije virusa korona.
Ipak, svega dva dana kasnije, on je guvernerima u telefonskom razgovoru poručio da mogu da počnu da smanjuju restrikcije od 1. maja ili ranije i dodao da neće pokušavati da nametne svoju volju kada je reč o tome kada će ponovo otvoriti prodavnice i škole i vratiti svakodnevni život u normalu.
Ustav SAD ne poznaje „totalnu kontrolu“
Razlog za Trampov zaokret nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić vidi u tome kako je ustrojen američki Ustav.
„Problem je bio u tome što njegovo insistiranje da ima apsolutnu kontrolu nije u skladu sa američkim Ustavom, koji predviđa da se sa ovakvim situacijama svaka savezna država nosi sama, odnosno da je za situaciju odgovoran glavni nosilac lokalne izvršne vlasti, a to je guverner“, kaže on.
Analitičar Branko Pavlović podseća na činjenicu da je Amerika složena država i da borba protiv epidemije u velikoj meri zavisi od pripremljenosti zdravstvenih, epidemioloških, laboratorijskih i drugih sistema u svakoj od saveznih država.
„Tramp nije shvatio da je epidemija u SAD tek u uzlaznoj putanji i da će biti u uzlaznoj putanji još možda tri nedelje, pa tek onda može da se očekuje tri do pet nedelja spuštanja. Budući da zapravo centralizovanog odgovora nema, ne samo zato što se SAD sastoje od 50 država, nego i zato što je zdravstveni sistem uglavnom privatni, gde centralna poluga nekoga na vrhu piramide ne znači ništa ili vrlo malo znači, Tramp je shvatio da je mnogo pametnije da prepusti stvari guvernerima, jer su situacije u saveznim državama potpuno različite i ne mogu da se porede“, smatra Pavlović.
Odluku o spuštanju nadležnosti o popuštanju mera Pavlović naziva pametnom.
„Tako da je sada Tramp, u stvari, na pravom putu. Odlučivanje zaista mora da se prebaci na nivo guvernera, ali nedostaje sve ono drugo, a to je saradnja između federalnog nivoa i nivoa država i dalje ka lokalnom nivou“, kaže Pavlović.
Pobunjenici i kralj
U nedeljama na početku epidemije Tramp je tvrdio da države, a ne savezna vlada imaju nadležnost u borbi protiv korona virusa – odbio je da izvrši pritisak na guvernere da donesu odluke o ograničenju kretanja ili zatvaranju firmi. Stoga je stav o nadležnosti savezne vlade i njegovoj „totalnoj kontroli“ nad borbom protiv epidemije i nadležnosti o ublažavanju mera dočekan sa čuđenjem.
Isprva, činilo se da Tramp neće popustiti. Osim što je stavove guvernera nazvao „starom dobrom pobunom“, nastavio je da tvituje u tom smislu.
„Poručite demokratskim guvernerima da je ’Pobuna na brodu Baunti‘ moj omiljeni film“, poručio je u jednom od tvitova.
Njegov zaokret, međutim, može se tumačiti i u ključu dogovora koji je dobio od guvernera Njujorka, države najteže pogođenom epidemijom, Endrua Kuoma:
„U ovoj zemlji nemamo kralja. To je tema o kojoj su diskutovali još očevi osnivači... Nismo želeli kralja i zato imamo Ustav.“
U američkom političkom rečniku monarhija ima posprdno značenje. Kada god je, tokom američke istorije, neko od predsednika optužen da želi da prigrabi monarhijske prerogative, drugi mandat mu je izmakao iz ruku. Možda je Tramp odlučio da popusti upravo zbog toga.
Sa druge strane, Tramp, čini se, i nije imao mnogo izbora, osim da popusti pred voljom guvernera, jer su guverneri sevrnoistočnih i zapadnih država počeli da se samoorganizuju i najavili su sporazume o koordinaciji napora za postepeno smanjivanje restrikcija i otvaranje kompanija.
Guverneri Njujorka, Nju Džerzija, Konektikata, Pensilvanije, Delavera, Masačusetsa i Rod Ajlenda saglasili su se da koordiniraju svoje akcije. Sličan potez najavili su i guverneri Kalifornije, Oregona i države Vašington na zapadu zemlje.
