„Pazi se sutrašnje kiše! U Černobilju i Pripjatu već 10 dana gore šume i radioaktivne čestice se dižu u atmosferu. Nemoj da izlaziš na kišu, a ako pokisneš, dobro operi veš i ne suši ga napolju. Barem do kraja nedelje. Molim te, čuvaj se!!!“
Ova poruka je uznemirila veliki broj građana koji se još sećaju radioaktivnog oblaka koji je pokrio dobar deo Evrope posle katastrofe na atomskoj centrali u Černobilju.
Ovog puta povod za zabrinutost je požar koji je izbio 4. aprila u zoni Černobilja.
Sagovornik Sputnjika, jedan od učesnika u likvidaciji černobiljske katastrofe koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je: „Svaki požar je sam po sebi opasan. Ipak, sistem skladištenja nuklearnog otpada i sve što je vezano za otpad iz poznate nuklearne elektrane napravljeno je tako da potpuno isključi mogućnost negativnih posledica. Takođe se u vestima mnogo govori o šumama koje gore i požaru koji bi mogao da zahvati i samu nuklearnu elektranu. Mogu da vam potvrdim da nikakve šume nema u neposrednoj blizini bivše elektrane.“
Nema opasnosti od Černobilja
Ekološka inspekcija Ukrajine objavila je da je vatra zahvatila 100 hektara šume, od kojih se jedna petina nalazi u zatvorenoj zoni Černobilja. Iako je zbog vatre u zoni izmerena radijacija 16 puta veća od dozvoljene, vlasti su potvrdile da je u Kijevu, koji se nalazi na 134 kilometra od Černobilja, vazduh čist.
Za požar su krivi lokalni žitelji koji su palili suvu travu i đubre. Prvi osumnjičeni uhapšen je 6. aprila, a 14. je podignuta optužnica protiv još jednog stanovnika oblasti. Požar koji građani nisu mogli da ugase sami, proširio se i približio nekoliko kilometara samoj nuklearnoj elektrani koja je 1986. izazvala najveću ekološku katastrofu u istoriji čovečanstva.
Više od 400 vatrogasaca borilo se s vatrom čitavih 10 dana. Vetar i suša učinili su da zadatak bude teži. Požar je suzbijen tek kada je ekipama u pomoć stigla kiša i trenutno je pod kontrolom stručnjaka.
Genetsko pamćenje ljudi pogođenih davnom katastrofom
Državna agencija Ukrajine za upravljanje zatvorenom zonom objavila je da je radijacija u granicama normale i zamolila narod da ne diže paniku i da ne veruje apokaliptičnim informacijama.
Ipak, mnogo je bilo i onih koji su upozoravali narod na „nekontrolisanu situaciju“ i koji su od vlasti tražili da ne skriva podatke, kao što je to učinila sovjetska vlast 1986. godine. Turistički vodiči koji organizuju ekskurzije u zatvorenoj zoni, kažu da je požar na 2 km od skladišta Podljesnij, gde se čuva najopasniji nuklearni otpad.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je: „Dobro pamtimo lekciju koju smo izvukli 26. aprila 1986. godine. Niko od vas neće skrivati istinu. Sada je istina da je situacija u Černobilju pod kontrolom.“
Mnogi od nas sećaju se opasnosti za Evropu i ceo svet 1986. godine, kada smo zelenu salatu prali u sodi bikarboni, izbegavali mahunarke i obavezno proveravali poreklo voća i povrća, jer su otrovne čestice ušle duboko u zemlju. Vetar i kiša mogle su da raznesu radijaciju i unište dobar deo sveta.
Danas zatvorena zona obuhvata 2.600 kvadratnih kilometara koji su 1986. evakuisani zbog radijacije. Ljude u okolini, a pokazalo se i kod nas, požar je podstakao na razmišljanje šta se danas dešava sa jodom, stroncijumom i cezijumom, radioaktivnim supstancama koje su tada pretile da unište čovečanstvo.
„Najopasniji element u ono vreme bio je jod, a on se brzo raspada, tako da više ne predstavlja opasnost. Radioaktivni cezijum i stroncijum su za 34 godine već prodrli veoma duboko u zemlju, a požari su površinski, tako da nema razloga za paniku.“
Vetar bi zaista mogao da u stratosferu podigne pepeo i dim koji bi se razneo po širokoj teritoriji, ali koncentracija otrovnih supstanci ne bi predstavljala opasnost.
