Ofanziva na Berlin je počela pre tačno 75 godina, 16. aprila 1945. godine, sa ciljem da se unište glavne sile nemačke vojske „Visla“ i „Centar“, zauzme Berlin i izađe na Elbu, gde bi se spojile sa saveznicima.
„Crvena armija je 1945. godine postala najbolja vojna mašinerija u istoriji čovečanstva. Za nju nisu postojali nemogući zadaci, što se jasno videlo prilikom osvajanja Berlina“, rekao je Medinski.
Po njegovom mišljenju, Berlinska operacija je jedna od najuspešnijih u Drugom svetskom ratu, primer vojne veštine, efektna pobeda.
Medinski je dodao da je do aprila 1945. godine premijer Velike Britanije Vinston Čerčil insistirao da angloameričke snage prve zauzmu Berlin kako se ne bi stvorila preuveličana slika o doprinosu SSSR-a pobedi nad nacizmom.
„Još 1. aprila britanski premijer je pisao američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu da ’ako se Berlin nađe u našem vidokrugu, nesumnjivo treba sami da ga zauzmemo‘. Istovremeno je sa britanskim pragmatizmom i arogancijom izjavio da ako Rusi osvoje Berlin: ’zar se time neće stvoriti suviše preuveličana slika o tome da su oni dali najveći doprinos u našoj zajedničkoj pobedi?‘“, izjavio je Medinski.
On je naglasio da je na takav način Čerčil ignorisao sporazum iz Jalte.
„Interesantno je da su istog dana Žukov i Konjev lično uveravali Staljina da će oni zauzeti Berlin pre nego što u njega uđu angloameričke snage. Naši maršali su to i uspeli“, podsetio je pomoćnik ruskog predsednika.
