Ukoliko uporedimo slične događaje koji su se desili u bližoj prošlosti, tokom 19. i 20. veka, ne ulazeći dalje u prošlost, primetićemo da su pandemijski momenti izazivali krupne promene i na globalnom, i na regionalnom, i na planu pojedinih država, navodi on.
„Naime, velike pandemije kao svoju glavnu posledicu imaju stradanje velikog broja ljudi. Sa druge strane, one izazivaju migratorne procese. Na trećem, ali ne manje značajnom nivou, one izazivaju ekonomske potrese koji imaju dugoročne posledice“, objašnjava on.
Jedna pandemija je već uticala na promenu modernog sveta
Naš sagovornik podseća na posledice koje je na svet ostavila pandemija španske groznice neposredno posle Prvog svetskog rata. Pandemija španske groznice uzela je više života nego rat nakon koga se pojavila, ali je imala i druge posledice.
„Ona je suštinski uticala na ekonomsku krizu iz dvadesetih godina u Evropi i čitavom svetu i dobrano je uticala i doprinela pojavi, jačanju i uspostavljanju nedemokratskih, diktatorskih i autoritarnih režima u pojedinim državama. Pre svega, treba reći da je posledica Prvog svetskog rata i ekonomske krize nakon njega jačanje fašizma u Italiji, odnosno jačanje nacizma u Nemačkoj. Nema nikakve sumnje da će i pandemija korona virusa ostaviti negativne posledice na vreme u kome živimo“, smatra Ristić.
Posledice će se, prema njegovom mišljenju, najpre osetiti u ekonomskoj sferi, a potom i u svim aspektima povezanim sa njom.
„Dakle, mogu se očekivati određeni migratorni procesi koji su sada slabijeg intenziteta. Ali čini mi se da će nakon određenog broja smrtnih ishoda najveća i najteža posledica biti ekonomska kriza u koju je svet već uveliko zakoračio“, kaže Ristić.
Promene će najviše osetiti najsiromašniji i najrazvijeniji
Prema mišljenju sociologa Slobodana Vukovića, pored ekonomskih promena, postpandemijski svet očekuju i geostrateške promene. One će, dodaje on, pokrenuti i more drugih promena. Kakve će one biti, ne znamo.
„Svi ti ekonomski i geostrateški odnosi uticaće i na sve ostale odnose. Dubina društvenih promena zavisiće od dubine ekonomskih promena. Ako se promene odnosi u ekonomiji i ako dođe do velike nezaposlenosti, ako dolazi do smanjenja plata, ako dolazi do otpuštanja radnika, doći će do promena na svim nivoima“, kaže Vuković.
Ako, na primer, zemlje evropskog juga, u kojima oko dvadeset odsto nacionalnog dohotka dolazi od turizma, dožive drastičan pad turističkih poseta (što je sasvim izvesno), te zemlje zapašće u krizu velikih razmera, dodaje on.
U svetu se pominje da će ekonomska kriza koja očekuje svet nakon pandemije biti ravna Velikoj ekonomskoj krizi iz 1929, koja je nacionalni dohodak Kraljevine Jugoslavije smanjila za oko 50 odsto. Slično je bilo i u Americi i Nemačkoj. Nezaposlenost koja će biti uzrokovana padom nacionalnog dohotka u SAD, uticaće na ceo svet, napominje Vuković.
„Oni će upumpati veliki novac, što već rade i što su uradili i 2008. Međutim, 2008. je dolar bio glavno platežno sredstvo i imali ste veliku kupovinu američkih obveznica. Dolar i dalje jeste glavno, ali nije i jedino platežno sredstvo i nije toliko dominantan na tržištu koliko je bio pre dvanaest godina. On je ostao u plaćanjima određene robe, ali mnoge trgovinske transakcije između zemalja vrše se u rubljama, juanima ili evrima“, kaže on.
Kupci američkih državnih obveznica 2008. bili su Kina, Japan, Saudijska Arabija i Rusija. Pitanje je ko će ih sada kupovati, dodaje Vuković.
U ekonomskoj preraspodeli bogatstva najviše će, prema njegovim rečima, stradati najsiromašnije, ali i tehnološki najrazvijenije zemlje, jer neće imati tržišta na kojima bi prodavale svoje proizvode.
„Koliko će neslaganje u EU uticati na unutrašnje odnose u njoj, pitanje je. Mislim da će se EU održavati na veštačkom disanju i da neće propasti, ali nikada neće biti kao što je bila pre ovoga“, smatra Vuković.
Buduće američko-kineske odnose Vuković naziva najkomplikovanijim u svetu i pitanje je kakvi će oni biti. Hoće li se nastaviti trgovinski rat između dve zemlje, najvažnije je pitanje prema njegovom mišljenju.
Sada tek imamo nagoveštaj ulaznih faktora koji će odrediti budućnost promena koje će zahvatiti postpandemijski svet.
„Jedino što možemo da kažemo jeste da će promena biti, ali zbog toga što ne znamo veličine, ne možemo da kažemo u kom obimu. Ne možemo da znamo koliko će radnika ostati bez posla, koliko će porodica biti rastureno. Ne znamo, na primer, koliko će se u Srbiju vratiti ljudi koji su u inostranstvu ostali bez posla. Ne znamo ni koliko će države uspeti da pacifikuju unutrašnje prilike. To zavisi i od finansijske moći i od stabilnosti društava“, navodi Vuković.
Neizvesnost već vlada u svetu
Može se reći da osećaj neizvesne budućnosti provejava kroz komentare i rasprave među intelektualcima, političarima i javnim ličnostima u celom svetu. Ovakvo stanje možda je najbolje opisao nekadašnji američki sekretar Henri Kisindžer u autorskom tekstu koji je nedavno objavio u listu „Vol strit džornal“:
„Nadrealna atmosfera izazvana pandemijom kovida 19 podseća me kako sam se osećao kao mladić u 84. pešadijskoj diviziji, tokom bitke u Ardenima. I sada, kao i krajem 1944, postoji osećaj dodatne opasnosti, usmeren ne ka određenoj osobi, već nasumičan i razoran.“
I drugi intelektualci širom sveta pitaju se kako će izgledati postpandemijski svet. Šta će prevladati – sveprisutna kontrola i nacionalistički izolacionizam sa jedne, ili globalna solidarnost sa druge strane, pita se jedan od najznačajnijih svetskih mislilaca današnjice, izraelski intelektualac Juval Noa Harari.
Na dilemu između totalne kontrole i slobode upozorava i grčki lekar i intelektualac Tanasis Dricas, koji daje pesimističnu sliku budućnosti ljudskog roda, koja se, prema njegovom mišljenju, sastoji od totalne kontrole, dok će ljudi u tom strogo kontrolisanom društvu živeti kao amebe.
Hoće li promena strategije u globalnom upravljanju nakon pandemije postati moguća ili će proizvoljne odluke političara o otpočinjanju trgovinskih ratova ili negiranju klimatskih promena nastaviti da određuju sudbinu planete, pita se glavni urednik španske Vangardije Đordi Huan.
„Pesimističan sam prema stavu da će globalni lideri promeniti stav nakon pandemije, ali verujem da ćemo mi, građani, na ulici naći moralnu snagu ojačanu dugim policijskim časovima. Mi smo jedini koji možemo doneti promene“, smatra on.
Sa druge strane, bugarski književnik Georgi Gospodinov je optimističan u pogledu postpandemijske budućnosti i smatra da će ključne stvari ostati kakve su i bile - ljudi će i nakon pandemije čitati knjige, radovati se i plakati.
„... da će današnja deca imati svoju decu i da će sve biti kao i pre 20 godina. To nije mala stvar. Naprotiv, to je zapravo sve. Mislim da postepeno i sa poniznošću (to je važna reč) počinjemo da razumemo koliko je važno da sačuvamo jučerašnji svet i da ga prenesemo sutrašnjici“, piše on.
