Takođe je navedeno i da zbog mera koje su na snazi na aerodromu neće biti tradicionalnog dočeka.
Iz Fonda navode i da će vernicima blagovremeno biti saopšten spisak u kojim hramovima će nakon obustave režima samoizolacije biti moguće preuzeti plamen.
Kako je ranije saopšteno iz izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, ceremonija silaska Blagodatnog ognja uprkos pandemiji virusa korona biće održana u Hramu vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu na Veliku subotu, 18. aprila, ali vernici neće biti u mogućnosti prisustvuju službi.
„To je odluka izraelske vlade. Razmišljali smo kako da to izvedemo. Na toj ceremoniji uglavnom bude prisutno oko 20-30 hiljada ljudi iz celog sveta. Ove godine će ceremoniji prisustvovati oko desetak ljudi – predstavnici Hrama Hristovog vaskrsenja, pravoslavnih crkava, Jermenske crkve, Kopta i Sirijske pravoslavne crkve“, rekao je šef odeljenja za dijasporu i svetske religije Ministarstva spoljnih poslova Izraela Akiva Tor.
Silazak Blagodatnog ognja
Podsetimo, na hiljade vernika svake godine odlazi do Crkve Hristovog groba u Starom gradu u Jerusalimu, izgrađene na mestu gde je Isus Hristos sahranjen i vaskrsnuo, kako bi dan pred pravoslavni Vaskrs, na Veliku subotu, dočekali silazak Blagodatnog ognja.
Pravoslavni patrijarh ulazi u najsvetiji deo hrama, gde se nalazi Hristov grob, nakon čega izlazi sa svećama zapaljenim Blagodatnim ognjem i prosleđuje ga dalje vernicima u hramu i ispred njega.
Pre ulaska u posebnu prostoriju, patrijarha pretresu kako bi se uverili da kod sebe nema šibicu ili bilo koje drugo sredstvo kojim bi mogao da zapali vatru.
Svaki vernik tokom ceremonije drži 33 sveće, koje simbolišu godine koje je Hristos proveo na zemlji, a plamen se šalje u zajednice pravoslavnih hrišćana širom sveta.
