Ovako dr Slobodan Aćimović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentariše izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi se granice zemalja-članica Šengen zone mogle zatvoriti bar do jeseni i da Evropa treba da se pripremi za dug period izolacije.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku teško je proceniti kako će se situacija odvijati kada je reč o pandemiji koronavirusa, pa je shodno tome teško pretpostaviti i kako će se države ponašati u pogledu ukidanja restriktivnih mera koje su uvedene.
Zatvaranje granica do jeseni – udar na ekonomiju Evrope
Ono što je sigurno, naglašava Aćimović, je da će dugotrajno zatvaranje granica zemalja članica EU izazvati različit obim posledica u različitim privrednim granama. Turizam je, nema sumnje, na najvećem udaru.
„Primera radi, kako Grci da zatvore granice? Ko će i kako onda da im dolazi? Od čega će živeti ako im granice ne budu otvorene bar u avgustu i septembru? Da ne pričam o Hrvatskoj ili Crnoj Gori, zemljama takođe osetljivim kada je turizam u pitanju. Teško da se to može ostvariti“, ocenjuje naš sagovornik.
Treba, kako kaže, imati u vidu da su različite zemlje u različitoj meri pogođene pandemijom, pa se razlikuju i u merama koje su uvele kako bi se izborile sa virusom. U tom smislu će i obim ekonomske štete koju će pretrpeti varirati od države do države.
„Imao sam priliku da vidim neke planove italijanske deregulacije. Oni po svoj prilici nameravaju da jako postepeno ukidaju mere, jer je neki plan da se pozorišta i bioskopi otvore tek u decembru, a diskoteke tek u martu iduće godine, što je zaista jako rigorozno. Tako da je sve moguće i teško je predvideti koja će zemlja i kako postupati kada je reč o ukidanju mera uvedenih usled pandemije“, smatra Aćimović.
Putnički aviosaobraćaj trpi ogromne gubitke usled pandemije
Kakva god bila odluka zemalja EU po pitanju otvaranja granica, dodaje naš sagovornik, činjenica je da je katastrofalne posledice već pretrpeo putnički aviosaobraćaj.
„Na aerodromima širom Evrope parkirano je „more“ aviona. Toliko ih ima da moraju da ih parkiraju čak i na pistama. Ta grana saobraćaja je, čini mi se, potpuno skršena pandemijom. Kada je reč o drumskom transportu on i dalje funkcioniše, naravno, usporeno, ali neće tu biti preterano velikih problema jer roba mora da stigne. Sada je jasno da bez logistike nema ni robe na odredištu. U tom smislu kargo saobraćaj funkcioniše, ali putnički aviosabraćaj je u velikom problemu“, primećuje Slobodan Aćimović.
U celoj ovoj situaciji, kako kaže, raduje ga to što se pojavljuju i neka nova rešenja.
„Uspostavljaju se novi brzi vozovi između Evrope i Kine, gde se garantuje tranzitno vreme od nekih 15 dana. To je mnogo brži vid transporta nego brodom i predstavlja značajno unapređenje logistike između Azije i Evrope“, zaključuje profesor Aćimović za Sputnjik.
