Kako navodi irska spisateljica Danijela Rajan u tekstu za RT, izveštaj Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD-a (NIC) za 2008. godinu upozorio je da bi nova bolest mogla biti „izuzetno zarazna“ i da u vreme njenog širenja neće biti dostupno „adekvatno lečenje“, što bi dovelo do svetske pandemije. Sugeriše se i da su visoko patogeni sojevi ptičijeg gripa poput H5NI „verovatni kandidati“ za tako nešto, ali da bi i „koronavirus ili drugi sojevi gripa“ mogli imati isti potencijal.
U izveštaju se navodi da će ova epidemija početi u području velike gustine naseljenosti i gde ljudi i životinje često žive u bliskim četvrtima, navodeći Kinu kao poseban primer.
Kaže se da je virus Kovid-19 nastao na pijaci u Vuhanu, gde se prodaju žive i mrtve životinje i gde su higijenski standardi loši.
Američki obaveštajni podaci predvideli pandemiju
Kada virus počne da se širi, „spor odgovor javnog zdravlja“ kočio bi spoznaju da se širi visoko opasni patogen. „Mogle bi proći nedelje“ pre nego što laboratorijski rezultati mogu da potvrde njegovo postojanje, a do tada bi se u populaciji pojavili klasteri. Asimptomatski putnici tada bi mogli da prenesu bolest na druge kontinente, što dovodi do „talasa“ novih slučajeva na međunarodnom nivou. U najekstremnijem scenariju „desetine do stotine miliona“ Amerikanaca moglo bi da se razboli.
Pandemija je takođe navedena u odvojenom izveštaju NIC-a za 2004. godinu kao nešto što bi moglo da „skrene globalizaciju“, uz ocenu da stručnjaci veruju da je takav događaj „samo pitanje vremena“.
I virusolozi i drugi stručnjaci su godinama upozoravali na neizbežnost nove pandemije, kao i na nespremnost sveta za tako nešto.
Ekspert za zarazne bolesti Majkl Osterholm je 2005. godine napisao da „ističe vreme“ za pripremu za sledeću pandemiju i da je vreme za akciju. U svojoj knjizi iz 2017. „Smrtonosni neprijatelj: Naš rat protiv bakterija ubica“, pokušao je da alarmira javnost zbog nastalih pretnji i izneo strategiju u devet tačaka za zaštitu stanovništva.
Slično tome, stručnjak za grip Robert Vebster je u svojoj knjizi iz 2018. godine „Lovac na grip”, upozorio na „ogroman društveni poremećaj i značajne ekonomske troškove” koji mogu proizaći iz nove svetske pandemije.
Denis Kerol vodio je program Ju-Es-Ejda nazvan „Predikt”, koji je istraživao viruse kod životinja koji se mogu preneti na ljude. Zalagao se za ulaganje u istraživanje divljih životinja, a ne samo stoke. Sada se, kao što znamo, veruje da je novi koronavirus prešao sa slepih miševa na ljude. „Predikt” je izgubio sredstva u 2019. godini, a Trampova administracija pokušava da oživi ovaj program.
Nemačka predviđanja
Međutim, nisu samo američke vladine agencije upozoravale na novu epidemiju virusa.
Analiza rizika nemačke vlade iz 2012. takođe je ukazala na pretnju. U svojoj simulaciji pandemije, novi virus bi se brzo proširio preplavljujući zdravstvene sisteme i odeljenja intenzivne nege. Kao rezultat toga, rečeno je da će se o mnogim pacijentima brinuti u improvizovanim bolnicama, a upravo takav scenario vidimo danas. Poput američkog izveštaja, i ovaj je predviđao da će se virus pojaviti u Aziji i čak da će se preneti sa divljih životinja na ljude.
Izveštaj je predviđao da će širenje virusa usporiti „antiepidemijskim merama”, uključujući karantin, traženje kontakata i samoizolaciju - pored zatvaranja škola i zabrana velikih skupova. Većina stanovništva, navodi se, ponašala bi se „uglavnom solidarno„ ali antisocijalno ponašanje nije moglo biti isključeno. Iako analiza nije dala konkretne procene ekonomskog uticaja pandemije, navodi se da bi oni bili ogromni.
Izveštaj nemačke vlade takođe navodi da će se virus širi zemljom tokom trogodišnjeg perioda pre nego što bi vakcina postala dostupna. Na osnovu izuzetno visoke stope smrtnosti od 10 procenata pretpostavlja se da će 7,5 miliona ljudi umreti. U ovom trenutku mi još ne znamo opštu stopu smrtnosti od Kovid-19. Iz raznih razloga ona se kretala od preko 7 procenata u Italiji, do vrlo niskih 1,6 procenata u Nemačkoj. Svetska zdravstvena organizacija predvidela je globalnu prosečnu stopu smrtnosti od 3,4 posto.
Zašto ništa nije učinjeno?
Zašto je onda, i pored svih ovih predviđanja i upozorenja, svet bio tako nespreman? Kriza Kovid-19 neočekivano je uzburkala mnoge nove teorije zavere; od sugestije da je virus biološko oružje stvoreno u kineskoj laboratoriji, do teorije da postoji veza između bolesti i 5G tehnologije, ili da ju je američka vojska oslobodila u Vuhanu na Vojnim svetskim igrama 2019. godine. Teorija o tome kako je i gde virus nastao ne manjkaju. Ali, nijedna od njih ne može objasniti zašto je ceo svet bio nespreman suočiti se sa scenarom na koji stručnjaci godinama upozoravaju.
Možda je objašnjenje manje konspirativno i više ... ljudsko. Možda je tako jednostavno kao što je i činjenica da se ljudi nerado pripremaju za „može da se desi” i nejasne buduće krize, i da više vole da se problemima bave samo kad im dođu na prag i počnu da „lome vrata”.
Čini se da je jedan jedini izuzetak od ovog pravila vojna spremnost. Naime, možda nema novca za pripremu pandemije, ali uvek ima puno novca za pripremu za rat - čak i za vreme pandemije. Analiza u Velikoj Britaniji sa koje je skinuta oznaka „tajna”, objavljena prošlog meseca, otkrila je da Velika Britanija nije planirala pandemiju, uprkos upozorenjima tokom poslednjih 15 godina da je epidemija gripa „najveća pretnja“ bezbednosti Velike Britanije.
Uprkos obimnim upozorenjima, odgovor na širenje virusa bio je bolno spor na Zapadu. Dok su Trampa i britanskog premijera Borisa Džonsona stručnjaci s pravom kritikovali da u epidemiju ne shvataju dovoljno ozbiljno u ranim fazama, Brisel je „uspavano“ ušao u krizu. Kao što je Adler prokomentarisao, lakše je pretpostaviti da će se te stvari „dogoditi drugima“, ali nikada nama - i tek kada ljudi shvate da su svi u istom brodu koji tone, mogu napredovati.
