Čak ni katastrofa kao što je epidemija neće uticati na uvođenje kriptojuana, naprotiv, može ga ubrzati, jer upotreba gotovine predstavlja dodatni rizik od širenja epidemije.
Fan Ivej je na konferenciji izjavio:
„Kina će odlučno nastaviti istraživanja i razvoj legalnog digitalnog sredstva za plaćanje i reformisaće sistem izdavanja gotovine i njenog povlačenja iz prometa".
Prošle godine, šef kineskog Centra za razvoj digitalne valute Mu Čangčun rekao je da bi digitalni juan trebalo da postane zakonsko sredstvo za plaćanje sa istim suverenitetom kao i fiducijarni novac. Zvaničnik je istakao da će kriptojuan zameniti samo gotovinu kada je reč o novčanoj masi zemlje, i stoga nije neophodna ozbiljna reorganizacija monetarne politike u vezi sa uvođenjem kriptojuana. U decembru 2019. godine Mu Čangčun je izjavio da je digitalni juan spreman za testiranje. Najveće četiri kineske banke, zajedno sa „trojkom“ mobilnih operatera, trebalo je da pokrenu pilot projekte u Šendženu i Sudžou do kraja godine.
Korona je pod kontrolom, ekonomija se brzo oporavlja
„Kao prvo treba reći da je epidemiološka situacija sada pod kontrolom, a kineska ekonomija se brzo oporavlja. Stoga postoje male šanse da će epidemija uticati na razvoj digitalne valute i sistem elektronskog plaćanja, čijim se razvojem bavi Centralna banka Kine. Ovaj projekat je u skladu sa procesom generalne ekonomske transformacije u Kini. Na osnovu informacija koje je nedavno objavila Centralna banka Kine, proces istraživanja i razvoja u oblasti digitalne valute protiče stabilno i nije izložen nikakvim spoljnim uticajima. Pored toga, ako posmatramo razvoj digitalnog plaćanja u poslednjih pet godina, možemo reći da Kina zauzima vodeće mesto u svetu kada je reč o širenju bezgotovinskog plaćanja. Kina u ovoj oblasti ima mnogo iskustva i zato će uvođenje državne digitalne valute omogućiti realizaciju svog iskustva sakupljenog tokom proteklih godina. Dakle, razvoj digitalne valute je objektivan rezultat digitalizacije ekonomije. Ipak, rano je proceniti uticaj digitalne valute na budući finansijski sistem i pravila protoka kapitala dok valuta zvanično ne bude pokrenuta.“
Tokom vrhunca epidemije u Kini, iz Centralne banke su objavljivali da će sva gotovina koja dolazi iz regiona najnepovoljnijom epidemiološkom situacijom, biti zadržana 14 dana i dezinfikovana pre nego što ponovo budu deo novčanog prometa. Već sada vlasti u različitim zemljama pozivaju stanovnike da odustanu od upotrebe gotovinskog plaćanja i da da više koriste bezgotovinsko. Na primer, u Rusiji je većina internet prodavnica uvela pravilo „bezkontaktne“ dostave (kada se porudžbina plaća unapred onlajn, a kurir ostavlja narudžbu ispred ulaznih vrata). Na ovaj način kupci i kurijeri mogu eliminisati međusobni kontakt i smanjiti rizik od prenošenja infekcije.
Epidemija može ubrzati svetski proces digitalizacije ekonomije. Postojeći sistem međunarodnih plaćanja više ne zadovoljava savremene potrebe trgovinskih i poslovnih procesa. Kina, kao zemlja sa visokim nivoom digitalizacije, može zauzeti važne pozicije u procesu transformacije globalnog sistema digitalnog plaćanja, rekao je ekspert Liu Jušu.
Promene kakvih nije bilo 100 godina
„Postojeći sistem međunarodnih plaćanja formiran je nakon Drugog svetskog rata u skladu sa tadašnjim svetskim poretkom. I postojeća pravila međunarodnih plaćanja, naravno, odražavaju stvarnost razvoja međunarodne ekonomije i finansija u poslednjih 70 godina. Međutim, sada je svet na ivici promena kakvih nije bilo u poslednjih 100 godina. Kako se ubrzava proces globalne digitalizacije, menja se i ekonomski i finansijski poredak. Dakle, ubuduće će sistem međunarodnih plaćanja, očigledno, pretrpeti mnogo promena. Globalni digitalni razvoj postao je raznolik i sistem međunarodnih plaćanja mora biti raznolik. Uloga Kine u stvaranju novog sistema međunarodnih plaćanja biće sve očiglednija, a finansijska interakcija između Kine i ostatka sveta postaće raznovrsnija, tržište će biti šire.“
Kina se u oblasti elektronskog plaćanja već probila i postala svetski lider. Suma mobilnih transakcija prošle godine premašila je 40 triliona dolara, a ove godine broj korisnika mobilnog plaćanja u Kini dostići će brojku od 790 miliona ljudi.
