Da je broj umrlih u Belgiji relativno veliki u odnosu na broj stanovnika za Sputnjik potvrđuje i Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela. Kako navodi, ukupan broj registrovanih slučajeva obolelih od koronavirusa u toj zemlji dostigao je 26.600.
Belgiju stigao scenario iz Italije i Španije
„U poslednje vreme broj zaraženih raste stabilnim i stalnim ritmom, ali je broj umrlih, proporcionalno gledano, zapravo vrlo sličan onim brojkama koje smo videli u Italiji ili Španiji. O razlozima za toliku smrtnost postoje različita tumačenja. Jedno od njih je da je došlo do velikog broja infekcija kod starih osoba u nekim domovima za stare. U njih je prodro virus, što je dovelo do velikog broja žrtava u toj kategoriji populacije. Kako se navodi, oko 40% umrlih su oni ljudi koji su bili smešteni u domovima za stare, a samo u jednom od njih je, na primer, preminulo 170 osoba”, objašnjava Gajić.
Međutim, kako kaže, postoje bitne razlike između Belgije i nekih drugih zemalja koje su takođe pogođene epidemijom i u kojima je došlo do veoma kritične situacije u zdravstvenom sistemu.
„Ovde zdravstveni sistem još drži epidemiju pod kontrolom. Drugim rečima, ovdašnje vlasti i eksperti koji se bave epidemijom nalaze razloga za utehu u činjenici da je ta „kriva” hospitalizovanih i onih kojima je potrebna intenzivna nega zaravnjena i da taj broj ne raste”, objašnjava Gajić i dodaje da se može primetiti da broj onih koji su na intenzivnoj nezi trenutno opada.
To je, kako kaže, oko 1200 ljudi i tako je već duže vreme.
„Taj broj je ubrzano rastao u prvim nedeljama epidemije, ali je od početka aprila pa do danas broj hospitalizovanih i onih koji su na intenzivnoj nezi, na respiratorima, stabilan, ne povećava se, pa čak i lagano opada. U toj činjenici ovde nalaze razloga za određeni umereni optimizam da je epidemija ipak pod kontrolom i da se broj onih koji su najugroženiji ne povećava, odnosno da se može govoriti i očekivati određeno smanjivanje”, kaže Gajić.
Restriktivne mere, bez policijskog časa
Prema njegovim rečima u Belgiji su prve mere izolacije i ograničenja kretanja uvedene 12. marta, a vrlo brzo nakon uvođenja su i pooštrene. Od tada, navodi Gajić, nema nekih bitnih promena. Vlasti prate situaciju i u nekim nijansama te mere koriguju.
„To znači da većina ljudi, svi oni koji to mogu, rade od kuće. Objavljeno je da oko 23% zaposlenih zapravo ide na posao. Dozvoljeni su izlasci do prodavnica, apoteka, dakle ono što je neophodno za snabdevanje, međutim, nema policijskog časa i u tom smislu mere su nešto blaže nego u Srbiji, ali i u nekim drugim ovde susednim zemljama poput Francuske. Ovde su zabranjena sva kretanja koja nisu od suštinskog značaja, ali je moguć izlazak radi šetnje ili vežbanja i to samo sa onima sa kojima se živi pod istim krovom. Dakle, može da se šeta, ali bez zadržavanja, bez gurpisanja, sedenja u parku kada je lepo vreme i tome slično”, napominje naš sagovornik.
Druga faza epidemije
U Belgiji su, dodaje, počeli i razgovori o prelasku u drugu fazu epidemije.
„Ovde se smatra da će mere koje su sada na snazi potrajati do 3. maja, a razmišlja se o tome od kog trenutka početi sa postupnim i ciljanim ukidanjem nekih od restrikcija. Vidimo da u nekim zemljama Evrope do toga već dolazi, da je u Austriji i Danskoj ublažavanje mera najavljeno već za sledeću nedelju, a u Norveškoj se govori o otvaranju škola 27. aprila”, napominje sagovornik Sputnjika.
U tom kontekstu u Belgiji stručnjaci govore mnogo o potrebi da se intenziviraju testiranja, i to ne samo o testovi na prisustvo virusa, već i serološki testovi na prisustvo antitela.
„To znači da je potrebno utvrditi i imati jasnu sliku o tome koji je tačno deo populacije zapravo stekao imunitet. Smatra se naime da kada se dostigne neka kritična masa od najmanje 50% populacije, onda se može reći da je postignut dovoljan nivo kolektivnog imuniteta da bi moglo da se ide na neko značajno ublažavanje mera restrikcije i povratak nekom obliku normalnog života“, ukazuje Gajić i dodaje da kada je reč o ekonomskim posledicama pandemije, procenjuje se da će Belgija u ovoj godini izgubiti osam posto BDP-a.
Političari u senci
Ono što je posebno zanimljivo u Belgiji, za razliku od nekih drugih zemalja, dodaje Gajić na kraju razgovora za Sputnjik, je to što su političari u drugom planu kada je reč o upravljanju krizom.
„Ovde se svakoga dana u 11 sati na konferenciji za novinare pojavljuje tim eksperata koji saopštava najnovije podatke, daje procenu situacije i projekcije što se može očekivati u narednom periodu. Po mojoj evidenciji, od kako je ovde počela epidemija, premijerka Sofi Vilmes se zvanično obratila svega tri puta i to kada su te mere najavljene, zatim kada su pooštrene, kao i kada je saopštila da je počela unutarekspertska debata o načinima za ublažavanje i izlazak iz karantina“, zaključuje Dušan Gajić.
