Ona ističe da male hidroelektrane, osim direktne štete po prirodu i ljude, proizvode i znatne finansijske gubitke za celu državu, a posebno za njene građane.
„Samo u toku 2017. i 2018. godine na račune povlašćenih proizvođača električne energije iz malih hidroelektrana isplaćeno je skoro 30 miliona evra, koje građani direktno plaćaju putem računa za struju. Sva ta sredstva trebalo bi usmeriti ka rešavanju pitanja od javnog interesa, na šta već duže vreme upozoravamo“, rekla je Nataša Milivojević, a prenosi „Blic“.
Istakla je da u ovom trenutku moramo sve resurse usmeriti prema zdravstvenom sistemu i civilnoj zaštiti kako bismo se kao društvo suprotstavili svim izazovima koje pandemija virusa korona stavlja pred nas.
„Zamislite samo koliko bi respiratora moglo da se kupi za te pare ili da se uloži u poboljšanja u zdravstvu Srbije“, smatra Milivojevićeva.
Ona ističe da se u slučaju malih hidroelektrana radi o subvencionisanju nekoga ko ima novac, što je nedopustivo.
„Nema nikakve logike da se subvencioniše neko ko ima novac, a to su vlasnici malih hidroelektrana. U poljoprivredi se, recimo, subvencioniše neko ko nije u mogućnosti da plati unapred“, rekla je Milivojevićeva i dodala da mini-hidroelektrane zanemarljivo doprinose energetskom bilansu države.
Ona naglašava da se njena organizacija više puta obraćala Vladi Srbije sa apelom da se podsticaji za male hidroelektrane u potpunosti ukinu budućom uredbom, ali da nisu dobili nikakav odgovor.
Milivojevićeva je navela da prema podacima Agencije za energetiku, samo su gubici na distributivnoj mreži u Srbiji 2018. godine iznosili 12,2 odsto, odnosno bili više od 12 puta veći od ukupne proizvodnje električne energije iz malih hidroelektrana u toj godini.
„Drugim rečima, smanjenjem distributivnih gubitaka od svega jedan odsto uštedelo bi se više električne energije nego što je godišnja proizvodnja svih malih hidroelektrana iz sistema podsticaja za OIE“, rekla je Milivojevićeva.
Pročitajte još:
