Vlade prave programe pomoći za privredne grane i preduzeća koja su se najviše našla pod udarom virusa korone – onima koji su morali da obustave proizvodnju ili koji su morali da smanje broj radnika. Međutim, takvi programi se ne odnose na sivu ekonomiju i ljude koji tamo rade.
Većina njih nije registrovana i zato ne može da računa na pomoć. Pri tome, zbog pada potražnje i karantina koji je objavljen u mnogim državama oni moraju da prekidaju svoju delatnost. Zbog svoje specifilnosti, oni ne mlogu da rade od kuće.
Međunarodni monetarni fond je 2015. godine ocenio da globalna siva ekonomija čini 31,9 odsto zvaničnog BDP-a. To je oko 30 hiljada milijardi dolara.
Jedan od načina da se reši problem je predlog ministara finansija i guvernera Centralnih banaka država-članioca G20 da se olakša servisiranja dugova zemalja u razvoju: njihovog državnog i korporativnog duga. Sredstva koja se sada isplaćuju poveriocima mogu biti usmerena na rešavanje tekućih problema, uključujući likvidaciju nejednakosti i pomoć najugroženijim slojevima društva.
Vlade nekih država preduzimaju samostalno ovakve napore.
