Taman kada smo pomislili da smo se, s obzirom na epidemiju korona virusa, koliko-toliko vratili u normalu i da više nema onih koji po radnjama guraju po više kolica stvarajući zalihe hrane, odluka da prodavnice neće raditi samo jedan dan u sedmici bila je dovoljna da izazove negodovanje na društvenim mrežama i navalu na trgovine.
Potpisnica ovih redova ima dovoljno godina da se seća vremena kada je nedelja bila neradni dan za sve radnje, pa i prehrambene i da su ljudi i porodice normalno funkcionisali. Verovatno normalnije nego danas. Ko u to sumnja, neka pročita priču „Nedelja“ Davida Albaharija objavljenu pre 10 godina, u kojoj se upravo pita šta se to desilo sa nedeljom pa da liči na četvrtak, petak, ili bilo koji drugi dan.
Srbi u panici — teško im što prodavnice ne rade nedeljom
Zašto nam ova odluka da ne možemo po namirnice samo taj jedan dan u sedmici toliko teško pada. Da li to ima veze sa tim da nam sve odluke donete zbog koronavirusom inače teško padaju? Ili je to produkt društva masovne potrošnje u kome imamo samo privid da je u njemu sve napravljeno u prilog potrošačima.
Sociolog Đorđe Vukadinović kaže da tu ima i povećane nervoze koju izaziva stanje epidemije, ali i da je i do duha vremena. A to vreme je donelo svojevrsnu naviknutost da je potrošačima zarad potrošnje i da bi potrošili novac sve prilagođeno.
Ta kolektivna psihoza stvara se, kako podseća, i pred praznike kada isto tako dođe do pustošenja prodavnica, iako se zna da one neće raditi svega dan ili dva. Kao da se spremamo za vanredno ili ratno stanje, obično se tim izrazima i opisuju te situacije, napominje sagovornik Sputnjika.
Narod se seća i devedesetih
„Malo ima i onog mentaliteta – samo da ne umrem gladan. Na kraju krajeva, naši ljudi se sećaju i onih nestašica početkom devedesetih prošlog veka i onih stvaranja zaliha, pa i to malo stvara nervozu i strah kod dobrog dela građana da bi im se nešto moglo dogoditi. Iako, naravno, neće biti smak sveta i ako nemaju svež hleb jedan ili dva dana“, smatra ovaj sociolog.
Vukadinović pored razmaženosti potrošačkog društva i teških sećanja ukazuje da ne treba smetnuti sa uma ni politički element, jer društvo nam je polarizovano po svim osnovama, bez obzira na to što je ona koja podržava vlast nesumnjivo veća.
On napominje da je istraživanje portala „Nova srpska politička misao“, čiji je urednik, pokazalo da mere vlasti u okviru vanrednog stanja nisu jednodušno podržane u čitavom društvu baš zbog političke polarizacije. Upravo zato što nešto predloži vlast to automatski kod dela stanovništva izaziva otpor, iako smo svi podjednako izloženi epidemiji, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Vukadinović sumira:
„Sve skupa ova tri-četiri faktora mogu objasniti ovu u suštini teško objašnjivu pojavu da se digla drama zbog bukvalno dan i po zatvorenih prodavnica.“
Nedelju bi trebalo da vratimo
Sudeći po jučerašnjim, a do sada najgorim brojkama, sa tri puta više registrovanih zaraženih u jednom danu i sa osam umrlih, što je do sada najviše u jednom danu, odluka o potpunoj zabrani kretanja od subote u 13 sati do ponedeljka u pet ujutru je sasvim opravdana.
A kako je izgledala nedelja u vreme kada tog dana nije radio najveći broj stanovništva, pa ni prehrambene prodavnice? I zašto David Albahari kaže da je krajnje vreme da vratimo nedelju, jer je život bez nje sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom – onda kada je kasno za sve? Pa uz nedeljnu poparu, ili prženice od starog hleba pročitajte njegovu priču. Danas je to barem lako zahvaljujući internetu.
Vreme samoizolacije u sopstvenom domu, uostalom, treba najbolje iskoristi, između ostalog i čitajući.
