„Nažalost, vidimo da se čitav niz zemalja još uvek vodi težnjom da se iskoristi teška situacija u svetu, epidemiološka situacija u Venecueli, za postizanje političkih ciljeva“, naglasila je Zaharova.
Prema njenim rečima, ideja državnog udara koji bi doveo do smene zakonito izabranog predsednika zemlje i dalje se nalazi u glavama nekih političkih snaga na Zapadu.
„Mi smo protiv blokiranja pomoći Karakasu preko MMF-a. Osudili smo američku objavu da se predsednik suverene države stavi na poternicu... zbog izmišljenih optužbi za trgovinu drogom“, dodala je portparolka.
Američki plan za rešavanje situacije u Venecueli u sadašnjim uslovima zvuči kao podsmevanje, smatra Zaharova.
„Međutim, baš kao podsmevanje Vašington je najavio improvizaciju u vidu plana za rešavanje situacije pod uslovima formiranja prelazne vlade u Venecueli“, objasnila je Zaharova na redovnom brifingu.
Sada kada je u svetu, u suštini, uveden moratorijum na sve značajne političke i društvene događaje, Sjedinjene Američke Države predlažu se da se razvije i koordiniše određeni raspored nacionalnih izbora u Venecueli, sa posebnim naglaskom na predsedničke izbore u zemlji, rekla je ona.
Moskva smatra da „pre svega treba da razmišljati o narodu Venecuele i razmišljati o tome kako se može pomoći ovoj zemlji da izađe iz ove humanitarne katastrofe“, istakal je Zaharova.
Američki državni sekretar Majk Pompeo u utorak je izajvio da bi u Venecueli trebalo da se uspostavi privremena vlada koju priznaje i Karakas i opozicija, a koja bi bila na čelu zemlje do sledećih predsedničkih izbora, nakon čega će, ako izbori budu „pošteni“, uslediti ukidanje američkih sankcija.
Situacija u Venecueli
Nakon što su početkom 2019. godine u Venecueli započeli masovni protesti protiv legitimnog predsednika zemlje Nikolasa Madura, američki državni sekretar Majk Pompeo je izjavio da Vašington više neće priznavati vlast na čelu sa Madurom, koji je sa svoje strane objavio prekid diplomatskih odnosa sa Vašingtonom.
Pored toga, američke vlasti su pored nekoliko drugih zemalja podržale Huana Gvaida, predsednika Nacionalne skupštine, koju kontroliše opozicija, a koji se dva puta proglašavao za „privremenog predsednika“. Drugu „zakletvu“ položio je ovog januara.
U Moskvi su Gvaidov „predsednički status“ nazvali nepostojećim.
