Štaviše, on smatra da je zapadne političare potrebno ubediti da Rusija više nije partner, već je njen cilj da nekažnjeno napada članice NATO-a i samim tim oslabi celu Alijansu.
Po njegovom mišljenju, ovde je ključno razumevanje da je unapređenje vojne mobilnosti za NATO podjednako važno kao i zauzimanje opšteg stava usled pretnji na istočnom krilu Severnoatlantske alijanse. Kako naglašava, neke zemlje, kao Poljska, Rumunija i pribaltičke zemlje to odlično shvataju, za razliku od većeg dela zapadnih evropskih zemalja.
Odgovornost NATO-a, prema Hodžesu, sastoji se u definisanju zahteva, jer EU može da promeni zakone i procedure u vezi s graničnim prelazima, kao i da unapredi lokalnu infrastrukturu i poveća efikasnost saobraćaja.
Slabe tačke NATO-a
Američki general probleme vojne mobilnosti deli na tri osnovne grupe: prvu karakterišu nedostaci u infrastrukturi, drugu nedostaci u komandovanju i upravljanju, a treću neusaglašene procedure, koje se odnose na prelazak preko granica pojedinih zemalja.
Po njemu, sve tri oblasti zahtevaju hitnu uključenost i saradnju NATO i EU.
„Ako Rusi ili drugi potencijalni neprijatelji u nekom momentu shvate da ne možemo brzo da reagujemo kao oni, ili čak brže od njih, mogli bi doći u iskušenje da nanesu mali udarac jednom od naših saveznika“, upozorio je Hodžes.
On dalje pojašnjava da ako bi napad prošao nekažnjeno, jer bi pojačanje napadnutom NATO savezniku stiglo prekasno, pokazalo bi se da Alijansa ne može uspešno da zaštiti svoje članove, a time bi neprijatelji ozbiljno oslabili NATO, što im je, konačno, i cilj. Da bi se to sprečilo, Evropa mora postati maksimalno otvorena za NATO trupe.
Američki general je takođe dodao da bi u slučaju krize, sve luke pribaltičkih zemalja do Gdanjska bile u dometu ruskih raketa, posebno onih raspoređenih u Kalinjingradskoj oblasti. On je upozorio da će u slučaju sukoba, Baltičko more postati područje kinetičkih borbi.
NATO očekuje ozbiljan rad
Hodžes je takođe istakao da se problem brzog reagovanja NATO ne odnosi samo na Rusiju, već i na mogućnost odgovora na druge potencijalno krizne situacije, kao što su Balkan ili Libija.
„Uzimajući u obzir probleme u međunarodnom evropskom saobraćaju, uslovljene trenutnom epidemijom virusa korona, došli smo do zaključka da, iako infrastruktura ostaje najvažniji prioritet, očigledno je koliko nam predstoji rada na unapređenju diplomatskih procedura, koordinacije, kao i upravljanja i kontrole prekograničnog kretanja“, zaključio je Hodžins.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od konkretnih uslova, NATO snage i resursi treba da imaju mogućnost kretanja vazdušnim, železničkim i drumskim putevima.
