Pandemija virusa korona koja je mnoge države, uključujući i neke od najmoćnijih, zatekla, otvorila je širom planete pitanje uvođenja obaveznih časova prve pomoći, obnavljanja civilne zaštite pa čak i ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka.
Sagovornici Sputnjika, stručnjaci za bezbednost, smatraju da je pandemija poslednji signal da se počne sa „obnavljanjem gradiva“ iz prve pomoći i jačanjem institucije civilne zaštite.
Međunarodne organizacije slabe, povratak civilnoj zaštiti
General-major u penziji, profesor dr Mitar Kovač kaže da su izbijanjem pandemije međunarodne institucije pokazale sve svoje slabosti kao i odsustvo solidarnosti sa državama zahvaćenih epidemijom.
„Nije poučno slepo slediti instrukcije neke nadnacionalne organizacije poput EU i zapasti u krizu institucija koje se bave problemima epidemija. Pre svega mislim na 'Torlak' i na slične institucije, institute pa i na edukativne sisteme – fakultete i srednje škole koji bi u svemu tome trebalo da imaju svoju funkciju“, ističe Kovač.
Prema njegovim rečima, iz vojnih ali i civilnih razloga trebalo bi razmišljati o uvođenju primerenih sadržaja nastave u osnovnim školama i predmeta u srednjim školama koji bi se bavili zaštitom života ljudi i životne sredine.
Ideološki predznak poplave ili požara
Profesor na Fakultetu bezbednosti dr Zoran Dragišić kaže da je u Srbiji početkom devedesetih godina napravljena katastrofalna greška kad je predmet „Odbrana i zaštita“ izbačen iz škola.
Reč je o predmetu kojim se omladina obučavala za civilnu zaštitu u svim vanrednim situacijama koje su nam se kasnije dogodile, dodaje Dragišić i ističe da je u to vreme ta odluka bila pravdana deideologizacijom i raskidom sa komunističkom prošlošću.
„Mi koji smo tada bili protiv toga, postavljali smo pitanje kakav je ideološki predznak poplave ili požara? Dakle, trebalo je samo deideologizovati programe i stanovništvo ne ostavljati bez tih znanja. Mislim da je važna obuka celokupnog stanovništva za vanredne situacije organizovanjem civilne zaštite na najvišem nivou kako smo to nekad imali, pre svega kroz formiranje jedinica civilne zaštite opšte namene i razvijanje specijalizovanih jedinica putem tih tzv. kolektivnih obveznika, odnosno preduzeća i pravnih lica čija je delatnost inače povezana sa civilnom zaštitom. Može se i mora stvoriti jedan jak sistem koji će građane obučiti, opremiti i osposobiti da se suočavaju sa ovakvom vrstom problema“, kaže Dragišić.
Ne možemo čekati da nam drugi rešvaju probleme
On naglašava da je izuzetno važno da građani unapred budu pripremljeni za vanredne situacije bez obzira da li su one izazvane pandemijom zarazne bolesti ili poplavama, požarima, sušama.
Važno je i da građani imaju svest da su to stvari koje se dešavaju i koja je njihova uloga u rešavanju takvih situacija, jer „ne možemo da sedimo kod kuća i da očekujemo da neko umesto nas to reši“, dodaje Dragišić.
Kovač ističe da je u bivšoj SFRJ vojska bila institucija koja je osposobljavala građane za borbu sa izazovima ugrožavanja zdravlja i životne sredine ali da „privremenim suspendovanjem vojnog roka“, takvi problemi sve više dolaze do izražaja.
Vojna neutralnost – obavezan vojni rok
On podseća da je u vreme poplava na nivou države zaključeno da bi u budućnosti trebalo jačati civilnu zaštitu, ali do danas po mnogim većim gradovima nemamo adekvatno organizovane jedinice civilne zaštite.
Kovač smatra da je davno došlo vreme za uvođenje obaveznog vojnog roka, ali zbog pritisaka moćnih članica NATO, naša zemlja nije u stanju da se opredeli za tu mogućnost.
„Nema vojno neutralne države koja nema obavezno služenje vojnog roka i vojnu obuku stanovništva, ali nikako da se donese ta odluka o nastavku služenja vojnog roka. Vojni rok kod nas nije ukinut, samo je privremeno suspendovan. Mi imamo već izuzetno staru vojsku, prošlo je mnogo godina od suspendovanja vojnog roka i vreme je da se tome pristupi na jedan novi način, u smislu sadržaja i trajanja vojnog roka kroz kursiranje i pozivanje regruta u više navrata, da to ne bi bio namet za mladu generaciju, posebno ne za one koji idu na fakultet posle srednje škole“, zaključio je Kovač.
Bolje mala i efikasna vojska
S druge strane, Dragišić smatra da obavezno služenje vojnog roka nije neophodno, pošto je osnovni zadatak Vojske Srbije odbrana države od agresije spolja, zatim učešće u međunarodnim multilateralnim operacijama, a tek treća funkcija je pomoć civilnim organima u vanrednim situacijama.
„Osnovni zadatak vojske je vođenje oružane borbe, a u savremenim uslovima rata nisam siguran da regruti mogu mnogo da pomognu u tome. Dakle, mnogo je važnije da vojska bude dobro opremljena, dobro uvežbana i dobro plaćena da bi se ljudi motivisali da uđu vojsku. Mislim da je danas vreme malih, efikasnih i tehnološki savremenih vojski i tu služenje vojnog roka ne može mnogo da pomogne“, zaključio je Dragišić.
