Najteža situacija je u državi Njujork, gde je obolelo više od 33.000 osoba, a preminulo je više od 786 ljudi. Stvaraju se i nova žarišta virusa, poput Luizijane, gde je 4.000 ljudi zaraženo, a preminula je 151 osoba.
Najkritičniji grad u toj državi je Nju Orleans, u kom je korona odnela 73 života, a dodatnu bojazan izaziva to što su gradske vlasti saopštile da od sledeće nedelje neće imati dovoljno respiratora za obolele.
Korona hara Amerikom
Čitave Sjedinjene Države trenutno se suočavaju sa nestašicom medicinske opreme (maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava) i respiratora.
Mere zaštite od epidemije zavise od države do države, zbog različitog razvoja situacije. Dok korona odnosi više od sto života dnevno u urbanim sredinama, one ruralne, poput Severne i Južne Dakote i Ajdaha, nemaju veliki broj obolelih ni preminulih.
Ali, ta područja imaju veliku manu – slab zdravstveni sitem. U slučaju da tamo dođe do epidemije, broj umrlih će ubrzano rasti.
Guverner Merilenda Leri Hogan, doneo je uredbu po kojoj će svi zaposleni u državnoj službi ostati u svojim kućama. Taj potez preporučio je i privatnim kompanijama, a građanima je savetovao da izlaze samo ako je to baš neophodno – do prodavnice ili apoteke.
Po rečima dopisnika RTS iz Vašingtona Nenada Zafirovića, američke radnje snabdevene su „šaroliko“ – širina i dubina asortimana zavisi od prodavnice do prodavnice, a u nabavku najbolje ići kada se otvore, između 6.00 i 6.30 ujutru.
Nema zabrane kretanja
Zafirović dodaje da su stanovnici Merilenda situaciju shvatili ozbiljno i da se u Vašingtonu ponašaju odgovorno, ali dobar deo zasluga za to pripisuje činjenici da su svi restorani, barovi, frizerski saloni i drugi uslužni objekti – zatvoreni.
„Ni u jednoj američkoj državi nije ograničeno, odnosno, zabranjeno kretanje. Guverneri savetuju građane da ostanu kod svojih kuća. Ako imate 65 godina ili više, vi možete da izađete, ali ono što možete čuti iz minuta u minut na svim televizijskim kanalima je – ljudi, ostanite kod kuće“, svedoči Zafirović.
Uprkos tome, na ulicama se mogu sresti stariji bračni parovi, ljudi koji su izveli ljubimce u šetnju i oni koji džogiraju, ali, po rečima našeg sagovornika, sve više njih nose maske i rukavice i poštuje preporučenu socijalnu distancu, čiju je primenu američki predsednik Donald Tramp produžio do kraja aprila, uprkos ranijim navodima da će biti ukinuta do katoličkog Uskrsa.
Virus sapliće Trampa u predsedničkoj trci
„Predsednik Tramp je, kao što svi znamo, potpuno atipičan. Kada je govorio da želi da se sve završi do katoličkog Uskrsa, da crkve budu pune, da se održe mise, on je razmišljao kao biznismen, kao privrednik. Jednostavno, tada, verovatno, nije mogao da sagleda ozbiljnost ove pandemije. Jako je važno to što je poslušao savete struke, pre svega Entonija Faučija“, obrazlaže sagovornik Sputnjika.
Fauči je ranije upozoravao Trampa da bi epidemija u SAD mogla da dovede do katastrofalnih posledica.
S obzirom da je u SAD izborna godina i da Trampov oslonac u predsedničkoj trci ne počiva na spoljnoj politici, već na jakoj unutrašnjoj ekonomiji (po poslednjim istraživanjima, stopa nezaposlenosti u SAD bila je 3.6 odsto, što je čini najnižom u poslednjih 40 godina), produžavanje zaštitnih mera za njega je bio rizičan potez.
On je, ipak, prihvatio savete stručnjaka i produžio preporuku socijalnog distanciranja, zbog koje je mnogo ljudi ostalo bez posla, jer ne mogu da rade od kuće.
U poslednjih desetak dana, više od 4.000.000 Amerikanaca apliciralo je za socijalnu pomoć.
Stanovnicima SAD – po 1.200 dolara
„Ono što će pomoći, i što je pomoglo, to je berza, koja se nakon mesec dana katastrofe i, praktično, dolaska na nivo iz 1931. godine, podigla, upravo zbog paketa stimulansa, koji je kongres usvojio, a predsednik Tramp potpisao. Radi se o dva biliona dolara, a deo kolača će dobiti i svaki punoletni stanovnik Amerike – po 1.200 dolara. Ono što je mnogo važnije, pomoć će dobiti i avio-kompanije i velike korporacije, ali u vidu kredita, koji će one, eventualno, morati da vrate“, istakao je Zafirović.
Jednokratna pomoć od 1.200 dolara po poreskom obezniku, biće isplaćena pod uslovom da je godišnja zarada obveznika manja od 155.000 dolara godišnje, odnosno, većini američkog stanovništva. Kako je najavljeno, distribucija jednokratne pomoći trebalo bi da počne šestog aprila, a da se završi 15. maja.
Dodatnu pomoć dobiće i oni koji su ostali bez posla i aplicirali za socijalni program. Njima će u naredna tri meseca, uz obaveznu socijalnu pomoć, biti dato po 600 dolara mesečno.
Zafirović ističe i da je prijavljivanje poreza odloženo sa 15. apirla na 15. jul, kako bi se građanima izašlo u susret i izbegao scenario „država dala – država uzela“.
On dodaje i da menadžeri stambenih zgrada dobijaju pozive od stanara koji zbog gubitka posla ne mogu da plate kiriju. Oni, ipak, neće ostati bez krova nad glavom, jer je prinudno iseljavanje iz stana zabranjeno dokle god su mere donesene zbog pandemije na snazi.
Osim za avio-kompanije i velike korporacije, napori će biti uloženi i da se iz hazardnog uticaja virusa izvuku i hoteli i restorani, koji su, po rečima našeg sagovornika – na ivici propasti.
