Danijel Rerdon, naučni saradnik na Univerzitetu u Melburnu, pravio je ogrlicu koja se oglašava alarmom pri dodiru s licem, a onda mu se dogodio peh. Dvadesetsedmogodišnji astrofizičar, koji se specijalizira za pulsirajuće promenljive zvezde i gravitacijske talase, kaže da je pokušavao da ubije dosadu u samoizolaciji s četiri snažna neodimijska magneta.
„Imam nešto elektroničke opreme, ali zaista nemam iskustva ni stručnosti za izgradnju sklopova ili stvari“, izjavio je za „Gardijan Australija“, prenosi „Indeks.hr“.
„Imao sam komponentu koja detektuje magnetsna polja. Pomislio sam da, izgradim li sklop koji može detektovati magnetno polje i nosimo li magnete na zglobovima, to bi moglo pokrenuti alarm ako ih previše približimo licu“, rekao je.
This story is written with such perfect comic timing. A physicist tried to invent a device that stopped you touching your face - "Those two magnets ended up in my left nostril, while the other one was in my right. At this point, I ran out of magnets.” https://t.co/BX91yT7jsz
— Caitlin Moran (@caitlinmoran) March 30, 2020
Međutim, akademik je shvatio da je elektronički deo učinio upravo suprotno – krug će se zatvoriti tek kad nema magnetskog polja. „Slučajno sam izumeo ogrlicu koja neprestano zuji osim ako ruku ne približite licu“, rekao je.
Nakon što mu je propala ta ideja, kaže kako se i dalje dosađivao i nastavio da se igra magnetima. Prvo ih je stavio na uši, a zatim i u nosnice – no stvari su brzo krenule loše po njega. Rerdon je rekao da je stavio dva magneta u nosnice, a dva sa spoljne strane. Kad je maknuo magnete sa spoljne strane nosa, unutrašnja dva su se spojila.
„U tom trenu, moja devojka koja radi u bolnici počela je da se smeje“, rekao je. Nakon što je 20 minuta bezuspešno pokušavao da izvuče magnete iz nosa, odlučio je da potraži pomoć na Guglu. Kaže da je pronašao članak o 11-godišnjem dečaku koji je imao sličan problem. Rešenje je bilo u još magneta, ali dok je pokušavao preostalim magnetima izvući one u nosu, završili su mu u levoj nosnici.
„Tada sam ostao bez magneta“, rekao je, a pre nego što je pristao da ode u bolnicu još ih je pokušavao izvući kleštima, no ni to mu nije uspelo. „Svaki put kad bih klešta približio nosu, ceo nos bi mi se pomaknuo prema kleštima, a zatim bi se klešta zalepila za magnet", kazao je. „Bilo je pomalo bolno u tom trenutku“.
U bolnici je dvoje lekara upotrebilo anestetički sprej i ručno izvadilo magnete iz njegovog nosa. „Kad su mi izvadili tri iz leve nosnice, poslednji mi je pao u grlo“, rekao je. „To je mogao biti problem da sam ga progutao ili udahnuo, no srećom mogao sam se nagnuti napred i iskašljati ga. Treba li da dodam da se više neću igrati magnetima?“ zaključio je.
