Prvi deo pomenutog scenarija već je izveden. Zapravo, bivši general venecuelanske armije Kliver Alkala Kordones, koji već dve godine živi u Kolumbiji, sam se predao vlastima koje su ga već prevezle u Ameriku, uprkos zabranama letenja zbog korone.
Zaplet u Trampovom scenariju
Međutim, ovde se radnja komplikuje. Kordones se predao jer je iznenađen što ga upliću u Madurove poslove iako je pripadnik opozicije, zakleti neprijatelj predsednika, i što je u trenutku kada mu je stigla vest o optužnici planirao prevrat u Venecueli. Za napad je nabavio arsenal oružja američke proizvodnje. Kolumbijska policija je već našla oružje, a Amerika se našla u nebranom grožđu, jer sada optužnicu mora da podigne i protiv Gvaida, koga je sama postavila na mesto predsednika i do koga vode svi tragovi zaplenjenog oružja.
Optužbe SAD protiv Madura
Sve se to dešava pošto je Ministarstvo pravde SAD optužilo Madura i 14 njegovih sadašnjih i bivših saradnika za umešanost u trgovinu drogom, a Stejt department ponudio 15 miliona dolara za informacije o Maduru.
Suma novca koju Amerika nudi za svedočanstvo protiv legitimno izabranog predsednika Venecuele veća je od one koju su svojevremeno nudili i za Eskobara i za El Čapa Guzmana, koji su predvodili najveće narko-kartele u istoriji.
Nije tajna da je Venecuela jedna od tranzitnih zemalja preko koje kokain stiže u SAD. Međutim, čak i prema podacima DEA, tek manje od sedam odsto narkotika koji stižu iz Južne Amerike prolazi kroz Venecuelu.
Kao neposredan razlog za hapšenje Madura DEA navodi pakleni plan Venecuele da „zajedno sa Farkom iskoristi kokain kao oružje i preplavi SAD drogom“. Zaboravlja da pomene da su upravo SAD najveći korisnik kokaina u svetu i da su najveći proizvođači upravo njihovi prijatelji Kolumbijci. A nismo videli da Amerika juri predsednike Kolumbije, Gvatemale ili Hondurasa, kroz čije zemlje prolazi znatno više kokaina nego kroz Venecuelu.
Venecuela kao diverzija
Zašto je onda baš Venecuela na udaru, i zašto baš sad? Specijalni predstavnik za Venecuelu Eliot Abrams je sredinom februara dao odgovor: „Trampova administracija rešila je da udari još jače po Madurovom režimu, a najjači pritisci na Venecuelu očekuju se u narednim nedeljama i mesecima“.
Amerika svoje planove za svrgavanje Madura nikada nije krila. U januaru 2019. postavila je Huana Gvaida za predsednika, ali im plan nije uspeo — Maduro je nastavio da vodi zemlju u krizi.
Nije ovde reč o tome da li je Maduro dobar predsednik ili ne, niti o tome kako se danas živi u Venecueli. Živi se teško, već godinama. Što zbog niza sopstvenih grešaka u ekonomskoj politici, što zbog nametnutih sankcija, zbog kojih u današnjoj krizi ne mogu da uvezu ni najophodniju medicinsku opremu. Ali upravo ovaj tajming izabran za napad na Madura pokazuje da Vašington ne brine mnogo o tome kako živi narod. Pažnju zbog svog neprikladnog reagovanja na pandemiju, koja je dovela do toga da danas Amerika ima najveći broj zaraženih u svetu, skreće upravo u pravcu neke druge zemlje. U ovom slučaju — Venecuele.
Amerika već decenijama operiše po istim principima. Pre više od sto godina izdali su nalog za hapšenje tadašnjeg meksičkog revolucionara Panča Vilje, i za njegovu glavu ponudili tadašnjih 5.000 dolara. Pa je on postao zvezda malih ekrana.
Spremite kokice.
Pročitajte još:
