Valtazar Bogišić je preveo Katonovo pravilo u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru rečenicom: „Što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi!“ Od samog početka, Kurti je imao pogrešnu procenu: verovao je u nezavisnost takozvane „Republike Kosovo“. Nakon samo 50 dana sedenja u premijerskoj fotelji mogao je da se uveri u činjenicu kako to i takvo „samoproglašeno Kosovo“ nije nezavisno ni za Amerikance.
Amerika od Kosova kreirala zavisnu tvorevinu
Niti je Bil Klinton pokretao NATO mašineriju protiv Srbije 1999, niti je Džordž Buš mlađi mobilisao sve diplomatske resurse (pogledati depeše na Vikiliksu!) 2008. godine da bi Albancima osigurali suštinsku nezavisnost. Upravo suprotno, to je učinjeno da bi se kreirala jedna zavisna tvorevina. Ahtisarijev plan je napisan u tu svrhu.
U institucionalnom sistemu lažne države kosovsko – metohijskih Albanaca vrhovni autoritet nije ni predsednik, ni premijer, niti bilo koji drugi civil – domaći ili inostrani, već predstavnik „međunarodnog vojnog prisustva“. Kurti se mogao pretvarati kao da ta odredba ne postoji, ali mu je Ričard Grenel stavio do znanja da je sa tom stvari odlično upoznat. Zato je predsednik pokreta „Samoopredeljenje“ postao prva „politička žrtva“ pandemije.
Kurtija smenio Grenel
Formalno, sukob sa Hašimom Tačijem, a zatim i sa koalicionim partnerima iz Demokratskog saveza Kosova nastao je oko uvođenja vanrednog stanja. To formalno – samo je izgovor. Suštinski, Kurtija je smenio Grenel. Da nije tako, ne bi se onoliko oko svega angažovao ambasador Filip Kosnet.
Instrukcija je bila jasna i direktna. Kurti je, naime, obećao Grenelu ukidanje famoznih taksi. Ali je tražio vreme i način da to učini. Ukidanje taksi nije popularna mera, albansko javno mnjenje neće je oduševljeno dočekati. Zato je pokušao da realizuje obećano kroz fazno eliminisanje ovog nameta na srpsku i BH robu i zatim uspostavljanje nekih „recipročnih mera“. Grenel je posle dva meseca čekanja izgubio strpljenje i sve što se nakon toga desilo već je – istorija.
Ostaje otvoreno pitanje: zašto je Grenel tako brzo i bezobzirno pustio Kurtija niz vodu? Pitanje je ozbiljnije samim tim što na srednji rok ovakav scenario najviše odgovara Kurtiju.
Šta će se dalje dešavati?
Prvo - Za pretpostaviti je da će biti izglasana neka nova, privremena ili tehnička vlada. Procedura za njeno izglasavanje je nešto složenija, imaće u svemu svoju ulogu i Ustavni sud, a ne treba zanemariti ni činjenicu da je deo Demokratskog saveza Kosova bio protiv smene Kurtija, što dodatno komplikuje stvari.
Ako su Kurtiju izglasali nepoverenje, a onda ne mogu da se dogovore o postavljanju privremene vlade koja će rukovoditi sistemom tokom trajanja pandemije, onda su svi koji su ga rušili potpuno neozbiljni.
Drugo - Ako se već skrpi ta nova većina, novi kabinet će ukinuti takse, jednostrano i brzo.
Treće - Kovid 19 će se širiti Kosovom i Metohijom, kao i drugim krajevima Balkana, biće posledica zbog toga, institucije u Prištini ionako slabo funkcionišu, preveliki je ovo izazov za njih, a gde su posledice – tu je i traženje odgovornosti nadležnih. Odgovornost neće snositi Kurti, već oni koji su vladu srušili usred najveće zaraze na kontinentu još od „vremena divljanja“ španske groznice.
Četvrto - Kurti će nastaviti da vodi kampanju o „izdaji Kosova“, ukidanje taksi odlično će mu poslužiti da dalje razrađuje tezu o dogovoru Tači – Vučić – Grenel o razgraničenju, što podrazumeva i uspostavljanje „nove granice na Ibru“.
Netransparentnost razgovora koji su vođeni pod posredništvom Grenela nije dobra za postizanje bilo kakvog izvodljivog i dugoročno održivog dogovora, ali zato jeste odlična za kreiranje raznih teorija, pa između ostalog i Kurtijeve. Naravno, u uslovima pandemije i svih posledica - ekonomskih, političkih, socijalnih i bezbednosnih koje će nakon ovoga uslediti, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou, teško je očekivati da će biti moguće realizovati i benignije stvari na Kosovu i oko Kosova, a kamoli maligno razgraničenje, ali to najverovatnije neće uopšte uticati na efikasnost kampanje „Tači je izdajnik“.
Peto - Kada se pandemija okonča, kosovsko – metohijsku političku scenu čekaju novi izbori, ali sa Samoopredeljenjem koje će imati viši rejting.
Samim tim, bez Kurtija neće moći da se formira stabilna većina. Istovremeno, Grenelu nije uspelo ni da „međunarodno izoluje“ Kurtija, pošto su protiv njegove smene otvoreno i bez ikakvih ustručavanja istupili predstavnici Nemačke i Francuske. Čak se i Viola fon Kramon – Taubadel, iz nekog razloga ona je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, osmelila da „drži lekciju“ Amerikancima ocenivši izjavu njihovog ambasadora „neodgovornom i neverovatnom“.
Manifestacija sile
Sve je ovo, naravno, moralo biti jasno i Grenelu! I opet je pokušao da nenormalnost „leči“ još jednom nenormalnom odlukom!? Istina je, Grenel pripada generaciji donosilaca odluka u SAD koji su „političkli sazrevali“ i svoje karijere „trasirali“ od druge polovine devedesetih, u eri jednopolarnosti, kada je američkim diplomatama i specijalnim predstavnicima jednostavno „sve bilo dozvoljeno“.
Način na koji je opštio sa nemačkim vlastima kao američki ambasador u Berlinu pokazuje da u njegovom nastupu ima malo prefinjenosti i sofisticiranosti. Ipak, apsurdno je razmišljati o tome kako se u ovom konkretnom slučaju radi samo o kapricu. Pre će biti da se radi o dokazivanju kako u Prištini sve zavisi od volje i mišljenja Vašingtona.
Ovo je klasično manifestovanje sile i poruka Albancima da nisu nezavisni, da im više ne padne napamet da izvrdavaju obećano i iza leđa pokušavaju uređivanje nekih paralelnih aranžmana sa EU. Zna se gde je kome mesto. I ako Kurti želi da bude premijer nakon nekih novih izbora, na takva pravila igre mora pristati.
„Što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi!“ Albanci su pristali na Ahtisarija i sada to moraju trpeti. I moraju se navikavati da je u njihovom političkom životu nenormalnost konstanta, jedino što će opstati.
