„Ja vidim dva scenarija. Prvi je da su se učesnici na naftnom tržištu uplašili preniskih cena, jer će se po tim cenama mnoge naftne kompanije povući, a mnoge zemlje zavisne od nafte mogu preživeti najdublju društveno-ekonomsku i političku krizu. Stoga je jedan od scenarija sklapanje novog dogovora - umesto OPEK +, nešto poput OPEK + 2. Moguće je povezati s njima i neke od bivših ‘slobodnih strelac’. Čak i u Americi neke kompanije već pozivaju na ograničenu proizvodnju. Ali ne mislim da će se Amerika složiti da postane učesnik u mogućem novom sporazumu, ali zato možda pristane, na primer, Brazil“, smatra Stanislav Mitrahovič, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije i Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost.
Cena nafte pala zbog neuspelog dogodora OPEK+
Cenovni rat započeo je početkom marta nakon što je propao dogovor OPEK + o smanjenju proizvodnje nafte. Moskva je predlagala da postojeći uslovi ostanu na snazi, dok je Rijad tražio da se proizvodnja nafte dodatno smanji.
Zbog toga će od 1. aprila biti ukinuta ograničenja proizvodnje u zemljama-članicama bivšeg saveza. U svetlu raspada sporazuma OPEK+, kao i usporavanja potražnje na tržištu usled izbijanja koronavirusa, cene nafte su se gotovo prepolovile od početka marta, pa se trenutno cbarel nafte „Brent“ košta oko 26 dolara.
Saudijci mogući gubitnici
Ako novi dogovor o OPEK +2 ne bude zaključen, tada će, prema mišljenju Mitrahoviča, stupiti na snagu drugi scenario.
„Tada nas očekuje cenovni rat, koji može trajati i godinu-dve. A ako cena ostane u rejonu od 20 dolara, to će označiti potrebu o tome da se brojni igrači povuku i napuste trku. A kada se oni povuku, cena će se ponovo postepeno vraćati. Biće vrlo problematično, nikome neće biti lako“, uveren je Mitrahovič.
Pojedini eksperti navode da je cenovni rat Rijada, Moskve i Vašingtonom unapred osuđen na poraz Saudijaca, jer je za njih sada budžet bez deficita moguć po ceni barela od 84 dolara, dok je za Rusiju i SAD ta cifra dvostruka ispod - oko 40 dolara.
Do kraja godine skok cena?
Japanski mediji navode da su tri stuba - SAD, Rusija i Saudijska Arabija pokrenula diskusiju o tome ko će koga da toleriše, stavivši kocku na hegemoniju na tržište nafte, zbog čega i druge zemlje koje proizvode naftu trpe. Svuda su znaci bankrota. Nema izgleda za povećanjem cena.
Prema navođenju medija, zbog trenutne situacije sa pandemijom virusa korona, trpeće drugi proizvođači nafte.
Međutim, izvršni direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin je izjavio da cena nafte može porasti na 50-60 dolara po barelu do kraja ove godine u slučaju smanjenja proizvodnje nafte iz škriljaca. Prema njegovim rečima, brojne kompanije povezane sa eksploatacijom škriljaca već se gase, a to će dovesti do nekakvog novog balansa na tržištu.
Sečin smatra da je OPEK izgubio svoj značaj, a kako je objasnio tržište nafte je u ovom trenutku u krizi zbog širenja virusa korona, ali i zbog drugih političkih i sankcionih faktora.
Pročitajte još:
