Najnoviji potez Indije došao je pošto je osam dana ranije ta država ograničila međunarodne letove, ukinula javne skupove, zabranila rad škola.
Poznavalac prilika u toj zemlji, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović kaže, međutim, da je veliko pitanje da li je i u kojoj meri realno izvesti "narodnu samoizolaciju" druge najmnogoljudnije zemlje na svetu, kako je najnoviju meru nazvao premijer Indije.
Da li je realno izolovati celu Indiju
„Trenutna situacija nije dramatična jer je prema najnovijim zvaničnim podacima bilo 649 obolelih i 13 smrtnih slučajeva. Postavlja se, međutim, pitanje tačnosti tih podataka. Sami zvaničnici nagoveštavaju da postoji problem u testiranju, da nisu mogli da testiraju onoliko ljudi koliko su želeli, pre svega zbog ograničenih sredstava“, kaže Korkodelović za Sputnjik.
On napominje da je uprkos padu, privredni rast Indije sa oko 6,0 odsto i dalje visok, ali da je reč o društvenom uređenju koje karakterišu velike socijalne razlike. Oko 50 posto Indusa spada u kategoriju siromašnih građana, a 5,5 odsto stanovništa živi u uslovima ekstremne bede. Otuda i zapitanost kako će u zemlji koja ima 1,3 milijarde stanovnika izgledati taj policijski čas koji će trajati 21 dan, kaže ovaj poznavalac prilika u Indiji.
Pustošenje prodavnica
Onako kako je predstavljeno, pretpostavlja se da će on trajati 24 časa dnevno, što će značiti zatvaranje ljudi u kuće. Otuda i pitanje kako će se snabdevati, zbog čega je juče bila velika navala stanovništava na sve prodavnice širom Indije koja je inače sedma najprostranija zemlja na svetu. Pitanje je, naravno, i kako će u takvoj situaciji, usled nemogućnosti da zarade za život, opstajati porodice koje suuglavnom mnogočlane.
„Oko 90 odsto stanovništva radi u neformalnom sektoru i to su ljudi koji, jednostavno, da bi izdržavali mnogobrojne porodice, moraju da rade da bi dnevno zarađivali u proseku između pet i šest dolara“, napominje sagovornik Sputnjika.
Preti zaraza 800 miliona ljudi
Prema oceni indijskih stručnjaka koji rade u SAD, ali su i savetnici indijske vlade, kakav je profesor na Prinston Univerzitetu dr Ramanan Lakšminarajan, koji je i epidemiolog i ekonomista, u Indiji su moguća dva scenarija.
Po onom crnom, zasnovanom na gorkom iskustvu Irana i Italije, oko 60 odsto Indusa, odnosno oko 800 miliona ljudi, moglo bi da bude zaraženo. Smatra se, ipak, da bi najveći broj obolelih imao veoma blag oblik bolesti, dok bi za najmanje oko šest miliona obolelih bila neophodna intenzivna nega.
Indija u ovom trenutku, međutim, ima samo između 75.000 i 100.000 kreveta u intenzivnoj nezi.
Drugi, blaži scenario, zasnovan je na primeru Južne Koreje i pretpostavlja samo 20 odsto obolelih. To bi značilo jednog preminulog dnevno u svakom od hiljadu okruga koliko ih Indija ima.
Ono što za Induse može da bude utešno je njihovo iskustvo sa epidemijom SARS-a i MERS-a, koja ih je znatno manje pogodila nego Kinu, Južnu Koreju, Japan.
Ne ulažu dovoljno u zdravstvo
Na pitanje, ima li Indija zdravstveni sistem koji može da izdrži borbu sa koronavirusom, Korkodelović kaže da već sam broj kreveta u intenzivnoj nezi ukazuje na to da ona to nema. Neki od indijskih zvaničnika su, kako je rekao, otprilike već konstatovali – neka bude ono što biti ne može, nadajući se u taj blaži scenario.
„Indija, jednostavno, ne ulaže dovoljno u zdravstveni sistem. Njena izdvajanja iz budžeta su 3,7 posto za zdravstvenu zaštitu i sada je problem jer je zdravstveni sistem rastrzan između pretrpanih javnih bolnica i privatnih bolnica koje većini Indusa nisu dostupne“, precizirao je sagovornik Sputnjika.
Na pitanje, na čiju pomoć bi Indija mogla da se osloni, po njegovom mišljenju, to bi mogli da budu Japan, Australija i Novi Zeland, kao i Rusija, sa kojom Indija ima veoma dobre odnose.
Pitanje je, kaže Korkodelović, koliko bi premijer Modi bio „srećan“ ako bi morao da zatraži pomoć Kine.
