Ali, ko su, zapravo, „Vizionari“? Oni su obični ljudi raznih zanimanja, koje je i pored svih nedaća i obaveza okupio plemenit cilj.
Dolaze iz svih delova Srbije. U početku, bilo ih je jedanaestoro - Nikola Miljković, Zvezdana Domazet, Martin Ćuk, Vladimir Todorović, Dejan Movrin, Novica Janković, Borko Jovanović, Nenad Davidović, Mihajlo Lazarević, Svetozar Kolesar i, naša sagovornica, dr Ivana Gađanski Stanić.
„Vizionari“ u borbi protiv korone
Stanićka je pratila stanje u svetu i pre nego što je proglašena pandemija koronavirusa. Još tada je videla da će se stvari pogoršati. Kada je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, „Vizionari“ su shvatili da je situacija jako opasna, pogotovo za medicinske radnike, s kojima su bili u kontaktu.
„Natalija Vuković, anesteziolog u Kliničkom centru u Nišu, rekla nam je da bi njima bilo potrebno nešto što bi im zaštitilo lice od tog kapljičnog prenosa, pošto su virusne čestice jako malih dimenzija i prenose se u kapljicama“, rekla je Stanićka.
Pošto im maske koje imaju pokrivaju samo nos i usta, ali ne i oči, putem čijih sluznica virus može da dospe u organizam, zaključili su da im je potrebna bolja zaštita – vizir.
Vizir – providni štit za nevidljivog neprijatelja
Uzor našim vizirima je češki model „Pruša“. Sastoji se iz četiri dela – dva plastična držača, štampana 3D štampačem, providne folije i lastiša. Sklapa se tako što se na plastiku ručno stavlja i prišvršćuje providna folija, da bi se dobijena konstrukcija na kraju lastišem učvrstila oko glave.
Viziri su višekratni i mogu da se dezinfikuju na tri načina – prebrisivanjem alkoholom, natopljivanjem u hipohloritni rastvor, poput razblaženog Domestosa ili varikine, i čišćenjem originalnim asepsolom.
Najbolji materijali za izradu vizira su filament PET-G, za 3D štampanje, i PET folija debljine 0,5 milimetara. Vizir se može napraviti i od drugih, jeftinijih materijala, ali mu je onda rok trajanja kraći.
„Pošto je nekoliko nas već radilo sa 3D štampom, pomislili smo da bi ta štampa mogla da bude rešenje. Ali, bili smo svesni da je ta tehnologija dobra za male serije, a da za velike serije, od više hiljada komada, nije najbolje rešenje, jer proces dugo traje. Jedan vizir se štampa oko dva sata, eventualno nešto manje – oko sat i 20 minuta“, objasnila je Stanićka.
Zbog dugotrajnog procesa štampanja držača za jednan vizir i nedostatka mogućnosti za obimniju proizvodnju, rešili su da inicijativa bude podeljena u dve faze – u prvoj će biti pravljene manje količine, a u drugoj veće, kada se inicijativi priključe firme koje to mogu da izvedu.
Prva faza
Prva faza počela je 17, a završila se 25. marta. Početak je bio mukotrpan, jer su štampanje držača, sečenje providnih folija i kačenje lastiša „Vizonari“ obavljali sami. Bio je to dug i naporan proces. Prvi, jednostavniji, model vizira, odštampao je Nikola Miljković iz Niša, a tamo je i sklopljen. Ovaj izum prvi je dobio Klinički centar u tom gradu.
Onda su 18. marta rešili da naprave grupu „Vizionari Srbije“ na Fejsbuku. Ljudi su se brzo priključivali inicijativi u sve većim brojevima. Potom su „Vizionari“ pozvali sve ljude sa 3D štampačima da počnu da prave plastične držače za vizire, po modelima koje su oni objavljivali u grupi. Ubrzo su se pridružile i firme, koje su donirale ili laserski sekle providne folije. Sve to – bez ikakve nadoknade.
Mašinerija se pokrenula. Bilo je i onih koju su rado hteli da pomognu u sklapanju vizira, ali su „Vizionari“ takve ponude odbijali zbog zaštitnih mera uvedenih zbog koronavirusa. Iako im je i zabrana kretanja otežavala posao, oni su preuzimali sve materijale koje su ljudi iz grupe štampali ili donirali i sami sklapali vizire, koje bi na kraju odnosili u medicinske objekte kojima su najpotrebniji.
Uz svaki paket vizira, dostavljali su i uputstvo za dezinfekciju. U prvoj fazi napravljeno je i dostavljeno između 500 i 600 vizira.
Druga faza
Dok je prva faza trajala, druga je već bila u pripremi, jer je ideja „Vizionara“ od samog početka bila da lekari dobijaju vizire dokle god su im potrebni. Druga faza se razlikuje od prve po načinu pravljenja, sklapanja i količini dobijenih vizira. Plastični držači, koji su bili štampani, ovog puta se prave na osnovu kalupa, tehnologijom brizganja plastike.
Ovom metodom moguće je napraviti više od hiljadu vizira dnevno. Nije upotrebljena od početka, zbog toga što kalup koji je bio potreban do pre nekoliko dana nije postojao u Srbiji, jer kod nas, do sada, niko nije masovno proizvodio vizire. Kada je kalup bio napravljen, otpočela je druga faza.
Prva obimna serija od 1.100 plastičnih držača napravljena je u firmi u Bajinoj Bašti, koji su potom doneseni u drugu firmu, u Beograd, koja ih je isporučila u Klinički centar Srbije.
Sa povećanim obimom proizvodnje, proporcionalno je rastao i posao oko sklapanja vizira. Zbog toga je dogovoreno da firme sve delove, koje budu donirale, ubuduće dostavljaju u Klinički centar Srbije, gde će ih sklapati u vizire, koji će odatle biti raspoređivani po celoj Srbiji.
Svi članovi – „Vizionari“
Iako su glavni deo posla sada preuzele firme, ljudi iz grupe, kojih trenutno ima oko 2.000, nastavili su da u sopstvenoj režiji prave materijale za vizire i dostavljaju ih u svojim područijima tamo gde su potrebni.
„Baš se javio jedan čovek s Novog Beograda, Oliver. Ima dva deteta, ali je rešio da pomogne, pošto ume dobro da modeluje i ima 3D štampač. Onda on, tako, sedi i igra se sa decom dok štampač radi u pozadini. Posle pozove drugara iz Zemuna da odnesu te štampane delove, pa pozovu nekog trećeg iz grupe koji je napisao da ima folije. Oni se tako međusobno dogovaraju“, objasnila je Stanićka.
Kako je „Vizionar“ Nenad Davidović saopštio u grupi na Fejsbuku, ovim tempom će u narednih nekoliko dana biti isporučeno 30.000 livenih i 2.000 štampanih vizira, što, po njihovoj proceni, pokriva sve medicinske potrebe Republike Srbije.