Cela Italija, uprkos tragediji koju proživljava, izlazi na balkone i peva, i muzikom se hrabri i povezuje, a Evropa ostaje hladna, nesolidarna zajednica. Ona nije prostor bez granica i u celoj ovoj priči ponaša se krajnje nemuzikalno, kaže Savić.
Italija peva bodreći tako i sebe i druge
Narod Verdija i Vivaldija, narod kancone i belkanta bodri sam sebe pevajući sa balkona svojih izolovanih stanova. Tišinu pustih ulica u Napulju, Padovi, Milanu... prekidaju arije koje pevaju nepoznatih ljudi, sa željom da se pesmom povežu sa komšijama, prijateljima, sugrađanima, celom zemljom... Ni tragične brojke o zaraženim i umrlim ne prekidaju tu potrebu za povezivanjem, davanjem i deljenjem dobroga i lepoga. Ovoga puta Italija to čini muzikom. A muzika, osim što je lekovita, predstavlja i suštinsku vezu među ljudima, uveren je dirigent Dejan Savić, umetnik koji je dobar deo karijere gradio upravo u Italiji.
„Nije me iznenadilo, jer znam veoma dobro kolika je njihova ljubav prema muzici i umetnosti uopšte“, kaže Savić. „Znam i koliko im sada znači muzika, da se na taj način relaksiraju, oslobađaju stresa i napetosti i upravo preko muzike približavaju jedni drugima svoje muke, dele ih sa onima koji im daju podršku.“
Naš dirigent podseća da su ovih dana i naši muzičari poslali Italiji snažnu muzičku poruku podrške.
„Juče sam video jedan predivan spot koji su napravile naše kolege iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Svi članovi orkestra svirali su od kuća, zajedno sa dirigentom Italijanom koji je dirigovao iz svoje kuće. Oni su snimili italijansku kompoziciju ’Bela ćao‘ upravo zato što je Italija nama toliko važna, toliko je volimo, a toliko je postradala. Prosto je neverovatno da jedna ozbiljna, organizovana evropska zemlja tako strada. Italijani naravno znaju kolika su terapeutska svojstva muzike i zato i u ovakvoj situaciji pevaju. Na taj način oslobađaju sebe, svoj strah i muku, ali i svoju ljubav prema umetnosti“, smatra Savić.
Srpska „Bela ćao“ za postradalu Italiju
Maestra pitamo i da li, budući da je našu interpretaciju pesme „Bela ćao“ preneo jedan nemački medij, možda prisustvujemo nekom novom, boljem, intenzivnijem povezivanju ljudi, onih među kojima je možda i postojala neka barijera, nerazumevanje, nepoznavanje...
„Zadatak kulture i umetnosti uvek je to i bio – građenje mostova, rušenje zidova, pomaganje u razumevanju, pomaganje u shvatanju koliko je to sve nama potpuno isto, da li sviramo Betovena ili Verdija. Oni jednako zvuče – i u Americi i na Grenlandu, i u Africi i u Evropi. Sve je to samo jedna prelepa, vrhunska umetnost, nešto što svakoga može da dirne. A to je upravo zadatak i umetnosti i kulture i muzike. Ako to bude rezultat ovih muka kroz koje prolazimo, a kojima se već nazire kraj – to će onda biti velika stvar“, optimističan je Savić.
Korona traje koliko odredi dirigent
Dirigent nam otkriva i šta ga je u ovim danima izolovanosti nasmejalo i oraspoložilo.
„Pošto sada svi šaljemo stikere, sličice, spotove, ima jedna koja je ovih dana stigla, koju su namerno meni poslali, u kojoj se kaže: ’Bilo kako bilo, korona traje koliko odredi dirigent‘. Za one koji ne znaju, korona je muzički zastoj na jednoj noti. Što se mene tiče, ta korona će jako, jako kratko trajati. Ne bi je ni bilo da smo se mi muzičari pitali“, kaže Savić.
Osim što bi odmah dao dirigentski znak da korona prestane, Dejan Savić bi voleo i da izađe na terasu i sa „balkonskim orkestrom“ nešto odsvira, ali za sada je, kaže, dovoljan i divni aplauz u osam sati upućen lekarima.
„Moja supruga je zdravstveni radnik, pa znam i koliko to njoj znači. Mislim da je ipak pravi način ovo što su uradile naše kolege iz Novog Sada, pa je to stiglo do cele Evrope, do Nemačke... I to zapravo pokazuje koliko je nama ovde, pogotovo nama koji smo navikli na svašta i toliko toga je preko glava naših prešlo, u stvari visok moral. I prirodno je da onda i ja gledam optimistički i napred. A što se korone tiče, budite bez brige: već sam dao znak da prestane.“
